„Сове на опрезу“ пописују птице на Западној Морави

Знатно више пернатих придошлица одомаћило се на Гружанском језеру, али их има и у сливу Западне Мораве. На језеру заједно зимују дугоноге чапље, барске коке, дивље патке.

„Добро је да имамо рибочуварску службу. Колико брине о рибама толико брине и о птицама. Присутни су корморани и беле чапље, сиве чапље, патке, пловке и већ које птице, нисам баш неки познавалац, али ето, сродили смо се, живимо заједно и разумемо се у потпуности“, истиче Крагујевчанин Дарко Живковић.

У периоду када се најмање крећу најлакше је сагледати бројност, кажу у чачанском друштву које већ пет година прати стање популације птица у западној Србији. На језеру код Кнића бележи се од 10.000 до 14.000 птица, а сваке зиме примете неку нову, интересантну врсту.

„Карактеристично је да се овде појављују и неке ређе врсте, а то је на пример Gavija Arktika која је ретка врста за ове наше крајеве. Повремено се зими појављује овде, то је црногрли морски гњурац“, наводи Драгиша Петровић из чачанског удружења „Сове на опрезу“.

Уз зимски попис птица, важно је пратити и стање животне средине. Зато су обишли Западну Мораву и њене притоке, али и Ибар и Гружанско језеро.

„Пописујемо и друге појаве које затичемо на реци. То су дивље депоније, то су шљункаре, експлоатација шљунка и песка дуж водотока, што такође значајно утиче на стање водених екосистема у нашем крају“, напомиње Горан Николић.

Колико је селица са севера дошло у наше крајеве знаће се до краја јануара. У Србији се иначе годишње попише између 200.000 и 400.000 птица.