Ко свраћа у „ресторан“ над Увачким језером

У „ресторан“ над Увачким језером, отворен још деведесетих, првенствено за белоглаве супове, свраћају и гавранови, орлови, дивље свиње, а затекли смо и пртину коју је направила лија. „Гости“ чешће свраћају зими, јер се лети лакше сналазе за храну.

„Храну износимо свакодневно, некад и по више пута дневно, а годишње се изнесе до 200 тона хране, што угинулих животиња, што кланичког отпада“, наводи Иван Василић, чувар природе из Специјалног резервата Увац.

Износили су храну и ноћу, гледали су очи у очи са медведом, вуком и препознали оно добро једни код других.

„Све се то лоше заборави и остају само лепе ствари - да сте успели једну колонију од четири, пет парова да достигне, ево, сада 400 до 500 птица, и да је та популација увек у успону. Не што је само белоглави суп, небески краљ у успону, него поред њега је уточиште, мир и храну нашло још много, много угрожених врста, као сиви соко, као сури орао, орао мишар, бела кадња. Углавном 33, односно са супом 34 угрожене врсте имамо у резервату“, објашњава Мићо Караклић, чувар природе.

Белоглави супови се гнезде и у кањону Милешевке, па је пре десетак година и на Јадовнику отворен „ресторан“ за њих, али и осталу дивљач.

И мада су већ двадесетак дана, од првог већег снега медведи у хибернацији, и на Тари и на Јадовнику на хранилишта се износи храна за њих.

„И по овако великом снегу знају да нас изненаде да дођу када су гладни и када немају храну. Долазило је доста пута до борбе за плен, ту око хране, између дивљих свиња и вукова, између вукова и медведа, који су на Јадовнику краљеви шуме“, истиче Петар Обреновић из Удружења грађана „Јадовник - оаза нетакнуте природе“.

По оној народној „и вук сит и овце на броју“ – празник и за дивљач и за мештане је довољно хране на хранилиштима током целе године.