Кеса је у нашим рукама минут, а у природи хиљадама година

Да би ова слика бар мало била другачија, трговински ланци још прошле године почели су наплату кеса. Резултати нису занемарљиви.

„Увођењем система наплате пластичних кеса, смањила се њихова потражња за 72 одсто, што значи да се на годишњем нивоу са неких више од 200 милиона кеса дошло на шездесет“ истиче Милица Поповић из компаније „Делезе“.

Пре увођења наплате, у Србији, конкретно, 2017. године трошило се 88 кеса по глави становника, показују подаци Агенције за заштиту животне средине. Како директиве Европске уније прописују да до краја ове године тај број буде 90 по глави становника, јасно је да је Србија и пре наплате била на том нивоу.

„Потрошња пластичних кеса је сада негде у просеку од 50 до 60, гледајући производњу и извештаје о генерисаном отпаду од увођења економских мера од стране трговинских ланаца“, наглашава Филип Абрамовић, помоћник министра заштите животне средине.

Економске мере само су један од начина да се смањи употреба кеса. Становништво се може стимулисати и на друге начине.

„Додатни резултати могу да се постигну кроз едукацију становништва у смеру смањења потрошње, али и у смеру правилног одлагања, разврставња, рециклаже отпада. Најбољи начин је да уколико разврставате отпад и бацате у различите канте плаћате мање одношење смећа, а ако то не радите, него у комуналном предузећу то раде за вас, онда ћете плаћати више одношење смећа“ наводи Мирјана Балог Кормањош из Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала Привредне коморе Србије.

У вези са тим Министарство заштите животне средине планира да новом Стратегијом управљања отпадом у наредних пет година смањи смеће на депонијама, тако што се биоразградиви отпад ту неће одлагати, већ ће се рециклирати у центрима за управљање отпадом. Стратегију спремају и произвођачи кеса, чија је производња наплатом опала за скоро 40 одсто.

„У Републици Србији произведе се око 250 хиљада тона пластичних производа, од чега је 40 одсто амбалажа и око 5.000 тона кеса. Групација произвиођача пластичних производа да би заштитила прозизводњу, али и да би заштитила животну средину, предузела је иницијативу да се направи стратегија управљања пластиком до 2030. године у циркуларној економији. Она се базира на томе да је пластика врло значајан и функционалан материјал који је користан", закључила је Марија Балог.

Пластика јесте корисна, јер поједине влажне производе, попут меса или рибе, тешко је упаковати у другу врсту амбалаже, али начин на који је одлажемо никоме не користи.

Наплаћивање кеса није новина и потиче из Данске, која је то учинила још почетком деведесетих. Србија је наплатом кеса од прошле године смањила њихову употребу.

Да би проценти били већи потребно је да свако од нас схвати да кеса у рукама проведе свега неколико минута, а у природи неколико стотина година.