Изгубљени континент „Велика Адрија“ пронађен испод Европе

Величине је Гренланда и отцепио се од северне Африке, а сакрио се под јужну Европу пре око 140 милиона година.

„Заборавите Атлантиду“, рекао је Дуве ван Хинсберген, аутор студије и професор глобалне тектонике и палеогеографије на Универзитету у Утрехту.

Огроман број туриста, иако то не зна, проводи годишњи одмор на изгубљеном континенту Велика Адрија.

Студија је објављена овог месеца у часопису Gondwana Research. Истраживање еволуције планинских врхова може показати еволуцију континената.

„Већина планинских ланаца које смо истраживали потиче са једног континента који се од северне Африке одвојио пре више од 200 милиона година“, истакао је Ван Хинсберген, и додао да једини преостали део овог континента води од Торина преко Јадранског мора до 'пете' чизме Италије.

То подручје геолози називају Адрија, па истраживачи за ову студију претходно неоткривени континент називају Велика Адрија.

У медитеранском региону геолози имају различито разумевање тектонике плоча. Тектоника плоча је теорија која стоји иза формирања океана и континената, а за остале делове Земље та теорија сугерише да се плоче не деформишу када се крећу једна поред друге у областима са великим линијама раседања. Тако су Турска и Медитеран потпуно различити.

„То је једноставно геолошки неред: све је закривљено, сломљено и наслагано. У поређењу са овим, Хималаји представљају прилично једноставан систем. Тамо можете да пратите неколико великих линија на удаљености већој од 2.000 километара“, објаснио је Хинсбергер.

У случају Велике Адрије, већи део био је под водом, прекривен плитким морем, коралним гребенима и седиментима.

Седименти су формирали стене које су исклесане. Велика Адрија била је приклештена под плаштом јужне Европе. Те одсечене стене постале су планински ланци на Алпима, Апенинима, Балкану, Грчкој и Турској.

Остаци изгубљеног континента могу се видети у планинама Бик у Турској.

„Субдукција, урањање једне плоче испод друге, јесте основни начин формирања планинских ланаца“, рекао је Ван Хинсберген.

Реконструкција овог еволуцијског окрића са освртом на планинске врхове на Медитерану захтевала је сарадњу, јер обухвата више од 30 земаља. А свака од њих има свој начин геолошких истраживања, мапе и идеје о томе како су се ствари формирале, рекли су истраживачи.

Користећи софтвер за тектонску обнову плоча, истраживачи су се вратили у време када су се континенти поприлично разликовали од мапе коју познајемо данас.

Истраживачи су открили да је Велика Адрија почела да постаје сопствени континент пре око 240 милиона година током периода тријаса.

„Из овог мапирања настала је слика Велике Адрије и неколико мањих континенталних блокова који сада чине делове Румуније, северне Турске или Јерменије“, рекао је Ван Хинсберген, и додао да се деформисани остаци горњих неколико километара изгубљеног континента и даље могу видети у планинским ланцима.

Остатак дела континенталне плоче, дебљине око 100 км, уронио је испод јужне Европе у земаљски плашт, где можемо и даље да га пратимо сеизмичким таласима до дубине од 1.500 километара.

У јануару 2017. истраживачи су најавили откриће изгубљеног континента преосталог од суперконтинента Гондвана, који је почео да се распада пре 200 милиона година. Остатак који је прекривен лавом сада је под Маурицијусом, острвом у Индијском океану.

Велика Адрија није први изгубљени континент који је пронађен, а вероватно није ни последњи.