Лош однос према природи неминовно доноси здравствене проблеме

Гост Београдске хронике, професор др Горан Милашиновић, лекар и писац који је аутор књиге са сличном тематиком, сматра да без обзира да ли је ова инфомација тачна или не, ми већ живимо у озбиљно нарушеном еколошком систему.

„Сама та вест се уклапа у целокупан проблем који постоји, а то је пре свега, уништавање природе и негативан утицај који остављамо на нашу планету. Зна се да смо пре два дана ушли у еколошки дуг. Потрошили смо све што наша биосфера може да обнови. Ушли смо у дуг за будуће генерације и ако тако наставимо, уништићемо потпуно сопствену планету“, сматра професор Милашиновић.

Захваљујући нашем наглашеном антропоцентризму, томе што верујемо да можемо да радимо шта год пожелимо, по мишљењу госта Београдске хронике, изгубили смо потпуно осећај било какве одговорности према природи.

Чињеница је да су највећи загађивали индустријски комплекси, војна индустрија посебно, али и поред тога, свако од нас може да уради по нешто и заштити своју планету да будућим генерацијама остави бар исту онакву какву смо ми наследили од претходних генерација, апелује др Милашиновић.

„Сведоци смо и тога да нови начин живота, храна коју сада једемо, вода коју пијемо, стил живота који водимо такође утичу на то да се догодио парадокс. Људи живе све дуже, јер је медицина пуно ефикаснија, а истовремено смртност у млађим годинама је у порасту. Када сам почињао своју каријеру, пре 35 година, било је чудно да неко добије инфаркт у 30. години, а данас је то уобичајена појава“, наводи др Милашиновић.

Додаје да се овај парадокс може објаснити тиме што смо променом начина живота повећали факторе ризика. Много више се пуши, храна је потпуно нездрава, пропагирају се нездраве редукционе дијете које скидају килограме, али су нездраве за кардиоваскуларни систем.

Професор Горан Милашиновић на крају гостовања у Београдској хроници наглашава да немамо правилан приступ здравом животу, тако да нам је и кардиоваскуларни морталитет виши него на Западу.