Свитак папируса угљенисан у ерупцији Везува дешифрован уз помоћ вештачке интелигенције

Свитак назван PHerc. 1667, један је од стотина пронађених папирусних смотуљака у древном римском граду Херкуланеуму, који је Везув затрпао 79. године наше ере. Према наводима иницијативе „Изазов Везув" (Vesuvius Challenge), посвећене декодирању текстова свитака из Херкуланеума, садржај угљенисаног папируса откривен је без потребе за физичким одмотавањем, захваљујући вештачкој интелигенцији.

Сачувани под блатом и пепелом у вили за коју се верује да је некада била у власништву таста Јулија Цезара, замотуљци папируса пронађени су у 18. веку. Колекција је једина велика библиотека за коју се зна да је преживела из периода антике.

Већина свитака изгорела је толико да су потпуно угљенисани и стога изузетно крхки. Током година, научници су покушавали да их одмотају користећи низ метода укључујући натапање хемијским супстанцама, третирање гасовима и процес пулверизације, то јест уситњавања у прах, мада је то често доводило до оштећења или потпуног уништавања свитака.

Виртуелно одмотавање свитака

Пројекат „Изазов Везув" покренули су Брент Силс, професор рачунарских наука на Универзитету у Кентакију, и предузетници Нат Фридман и Данијел Грос 2023. године како би подстакли истраживаче из целог света да покушају да до садржаја свитака дођу виртуелним одмотавањем и дешифровањем.

Виртуелно одмотавање почиње скенирањем сваког увијеног, искривљеног папируса.

Пратећи скениране закривљене слојеве, истраживачи затим виртуелно „спљоште“ свитке и проучавају их користећи напредну вештачку интелигенцију која је обучена да идентификује мастило на страници.

Последњих година било је бројних достигнућа, али ово најновије, најављено на конференцији у Напуљу, у Италији, представља „историјски пробој“, према речима учесника.

Први пут, научници су успели да потпуно одмотају један свитак, откривајући скоро метар и по текста у 20 колона.

„Многи од ових текстова су физички сачувани скоро два миленијума, али интелектуално неприступачни. Данас, након година интердисциплинарног рада који је комбиновао напредно снимање, вештачку интелигенцију, академска истраживања и такмичење у иновацијама, коначно смо у могућности да их прочитамо“, навео је Силс у саопштењу објављеном у четвртак.

Федерика Николарди, доценткиња папирусологије на Универзитету „Федерико II“ у Напуљу, предводила је тим стручњака у креирању модела машинског учења и тумачењу текста са свитака.

„Овај свитак је проглашен потпуно нечитљивим када је део њега отворен осамдесетих година прошлог века“, истакла је др Николарди у саопштењу за медије.

„Иако је нешто издвојених слова било видљиво, слојеви папируса који су се преклапали заклањали су текст, а свитку је додељена оцена читљивости нула. Међутим, сада, уз виртуелно одмотавање, можемо пратити аргументе кроз више колона. То је коренита промена.“

Класичне методе правиле оштећења на замотаном папирусу 

Др Николарди наглашава да рукопис свитка и унутрашње референце указују да артефакт датира из 2. века пре нове ере или касног 3. века пре нове ере, што га чини једним од најстаријих свитака у колекцији.

Према мишљењу др Николарди, PHerc. 1667 је једини сачувани део већег свитка. Широк је око осам центиметара, што је мање од половине типичног свитка и пречника око два центиметра. Записи показују да је био углавном нетакнут када је откривен, али покушаји да се одмота током година оштетили су га и смањили.

Текст изгледа као филозофска дискусија о етици, уметности и људском понашању, вероватно одражавајући стоичку мисао, кажу истраживачи.

Садржи дискусију о стоичком концепту horme, или импулса, при чему непознати аутор изгледа упозорава да неуспех у регулисању понашања може довести до штетне страсти или скретања са нечијих циљева.

Практична мудрост, позната као phronesis, је још један кључни концепт који се сматра највишом врлином у стоичкој филозофији.

Новопреведени текст садржи стих: „Истраживаћемо нешто, али то нећемо схватити, ако се на неки начин удаљимо од себе и од сопствене природе“.

За низ открића заслужна вештачка интелигенција 

Тим је такође објавио садржај спаљених слојева другог свитка, PHerc. 139. Истраживачи су успели да прочитају речи: „Филодем, О боговима, Књига 8“. Ово први пут потврђује да је О боговима била серија од најмање осам књига грчког филозофа. Раније се знало само за прву књигу.

Ово је једно у низу открића која су резултат пројекта „Изазов Везув". У мају прошле године, дешифровани су наслов и аутор свитка PHerc. 172. Реч је о тексту под називом О пороцима који је написао Филодем.

У октобру 2023. године, прва комплетна реч са једног од неотворених древних папируса декодирана је уз помоћ рачунарске технологије и напредне вештачке интелигенције.

Пројекат је сада на прекретници, оцењује професор Силс.

„Ово више није само питање снимања или машинског учења. Сада су нам потребни стручњаци који могу да читају, уређују и разумеју шта говоре“, поручио је професор Силс.