Језива јама стара 6.000 година пуна измучених и осакаћених ратника откривена у Француској

Откриће пружа увид у време када су ратови били честа појава у региону и када су освајачи надирали у североисточну Француску из области око Париза.

„Доњи удови су сломљени како би се спречило жртве да побегну, цело тело показује знакове трауме нанете тупим предметом, а што је још значајније, на неким костурима постоје трагови – пробојне ране – које могу указивати да су тела била изложена на некој конструкцији ради јавног приказивања након мучења и убистава“, рекла је у мејлу за Лајв сајес, Тереса Фернандес-Креспо, остеоархеолог са Универзитета у Ваљадолиду у Шпанији.

У раду објављеном у часопису Science Advances, истраживачи су анализирали остатке 82 особе сахрањене у јамама у североисточној Француској негде између 4300. и 4150. године пре нове ере. Нека тела су била осакаћена, са одсеченим левим рукама и шакама. Тела која нису била осакаћена сахрањена су у посебним јамама.

Да би утврдили да ли су начини сахране одражавали порекло људи, истраживачи су анализирали хемијске трагове у зубима и костима, који су дали податке о томе где су људи одрастали и какву храну су конзумирали.

Испоставило се да су осакаћени људи долазили ван локалног подручја, вероватно из околине Париза. Хемијски трагови су такође показали да су ти људи јели храну из различитих области, што указује да су често путовали.

Међутим, хемијска анализа је показала да они који нису били осакаћени потичу из локалне заједнице. То би могло значити да су погинули бранећи своју територију, наводе истраживачи.

Неке од освајача браниоци су вероватно заробили, а затим им одсекли леве руке или шаке као „трофеје“ у једном од најранијих добро документованих примера прославе војничке победе у праисторијској Европи, пише у студији.

„Верујемо да су били подвргнути бруталности у оквиру ритуала прославе победе након једне или више битака“, рекла је Фернандес-Креспо. Пошто су јаме за сахрану биле смештене у средини насеља, ово „јасно указује да је чин био јавни театар насиља, намењен да дехуманизује заробљене непријатеље пред целом заједницом“.

Време сукоба

Постоје и други докази о распрострањеним сукобима у овом региону око 4500–4000. године пре нове ере.

Детлеф Гроненборн, професор археологије у Лајбниц центру за археологију у Немачкој, који није био део истраживачког тима, рекао је за Live Science да је „период о којем је реч време значајног немира широм Европе, повезан са раздобљем високе климатске нестабилности, континенталне кризе, која је кулминирала око 4100. године пре нове ере“.

Прекиди у насељености указују на „изненадну високу покретљивост услед општег пораста ратовања. Цео период је такође обележен општим демографским таласом који је потекао из јужне Француске и могуће донео немире и појачано ратовање као последицу тих миграција“, рекао је он.

То је било време ратовања када су људи у региону живели у утврђеним насељима, а скелети често откривају трагове насиља. Керамика из области Париза појављује се у већим количинама, а археолози верују да су људи из париске области освајали оно што је данас североисточна Француска.

„Повреде нанете у неолитским биткама обично су биле усмерене на главу, а много ређе на друге делове тела“, рекла је Фернандес-Креспо, али ове јаме у Француској показују „интензитет насиља над телом без преседана, који се може разумети само у контексту мучења, сакаћења и дехуманизације жртве“.