Да ли је постојао живот у разореној Помпеји после катастрофе – наука има доказ да јесте

Помпеја, древни римски град који је разорен у ерупцији Везува и затрпан камењем и пепелом, пре те природне катастрофе имао је 20 хиљада становника.

Према новим истраживањима верује се да су неки становници преживели ерупцију и вратили се да живе на рушевинама града. Нису могли да започну нови живот на другим просторима, вероватно из економских разлога.

Археолози верују да су им се придружили становници околних подручја који су тражили место које би населили, са надом да ће пронаћи вредне предмете које су ранији становници Помпеје оставили за собом и који су се крили под рушевинама.

„Према археолошким подацима, насеље Помпеја је сигурно било неформално, а у њему су људи живели у неусловним становима, без инфраструктуре и услуга типичних за римски град, пре него што је подручје потпуно напуштено у петом веку", навели су у саопштењу стручњаци који раде на локалитету Помпеја.

У новом таласу усељавања, док се живот вратио на горње спратове старих кућа, некадашњи приземни спратови су претворени у подруме са пећима и млиновима.

„Докази да је локација поново насељена откривени су и раније, али у журби да се приступи живописним фрескама на зидовима кућа, слаби трагови поновног насељавања локације су буквално уклоњени и често нестајали без икакве документације.

Археолози процењују да је 15 до 20 одсто становништва Помпеје погинуло у ерупцији, углавном од термалног шока, док је џиновски облак гасова и пепела прекривао град.

Вулкански пепео је потом затрпао римски град, савршено сачувавши домове, јавне зграде, предмете, па чак и остатке људи, све до његовог открића крајем 16. века.

Помпеја, која је на листи светске баштине Унеска, друга је најпосећенија туристичка дестинација у Италији, после Колосеума у Риму, са око 4,17 милиона посетилаца колико је забележено у 2024. години. Простор покрива површину од приближно 22 хектара, од чега је трећина још затрпана пепелом.