Наука на граници етике – контроверзни пројекат стварања људског генома у лабораторији добио зелене светло

Највећа медицинска хуманитарна фондација на свету "Wellcome Trust" дала је почетну донацију од 10 милиона фунти за покретање пројекта и наводи да он има потенцијал да донесе више користи него штете, убрзавајући развој терапија за многе неизлечиве болести.

Др Џулијан Сејл из Лабораторије за молекуларну биологију при Савету за медицинска истраживања у Кембриџу, који учествује у пројекту, изјавио је за Би-Би-Си да је ово „наредни џиновски корак у биологији“.

„Небо је граница. Говоримо о терапијама које ће побољшати живот људи како старе, омогућити здравије старење с мање болести, Намера нам је да овим приступом створимо ћелије отпорне на болести које можемо користити за обнављање оштећених органа — на пример, јетре, срца, па чак и имуног система“, рекао је Сејл.

Али критичари страхују да ово истраживање отвара врата неетичним научницима који би могли да покушају да створе „побољшане“ или модификоване људе.

Људски бар-код

Би-Би-Си је добио детаље пројекте поводом 25. годишњице завршетка „Пројекта људског генома“, који је први мапирао молекуле у људској ДНК, а такође је у великој мери био финансиран од стране фондације “Wellcome Trust”.

Свака ћелија у нашем телу садржи молекул ДНК, који носи генетичке информације потребне за њено функционисање.

ДНК се састоји од само четири мања градивна блока — А, Г, Ц и Т — који се понављају у различитим комбинацијама. Задивљујуће је то што ови елементи садрже све генетичке податке који нас физички чине тиме што јесмо.

„Пројекат људског генома“ омогућио је научницима да прочитају све људске гене као бар-код. Нови пројекат, назван „Синтетички људски геном“, представља огроман корак даље — омогућиће истраживачима не само да читају ДНК, већ и да је граде — можда једног дана и у потпуности — молекул по молекул, од самог почетка.

Прављење хромозома

Први циљ научника је да развију методе за стварање све већих делова људске ДНК, до момента када буду могли синтетички да изграде читав хромозом. Хромозоми садрже гене који управљају развојем, поправком и одржавањем организма.

Они ће затим бити коришћени за истраживање и експерименте, како би се боље разумело како гени и ДНК регулишу рад нашег тела.

Многе болести настају када ти гени престану да функционишу правилно, па би студије могле довести до бољих терапија, каже проф. Метју Херлс, директор Института "Wellcome Sanger", који је секвенцирао највећи део људског генома.

„Градећи ДНК од нуле можемо испитати како ДНК заиста функционише и тестирати нове теорије, јер тренутно то можемо радити само тако што вршимо измене у већ постојећој ДНК у живим системима.“

Рад на пројекту биће ограничен на лабораторијске услове — у епруветама и посудама — и неће бити покушаја да се створи синтетички живот. Ипак, технологија ће дати истраживачима невиђену контролу над људским биолошким системима.

Страх од злоупотребе

И иако је фокус пројекта на медицинским користима, ништа не спречава неетичне научнике да ову технологију злоупотребе.

Могли би, на пример, покушати да створе биолошко оружје, побољшане људе или чак бића која садрже људску ДНК, упозорава проф. Бил Ерншо, угледни генетичар са Универзитета у Единбургу, који је осмислио метод за стварање вештачких хромозома.

„Дух је већ пуштен из боце. Можемо поставити ограничења сада, али ако нека организација која има приступ одговарајућој опреми пожели да синтетише било шта — не мислим да бисмо могли да их зауставимо“, рекао је за Би-Би-Си.

Докторка Пет Томас истиче да је забринута због тога како би здравствене компаније могле комерцијализовати технологију која произилази из истраживања.

„Ако успемо да створимо синтетичке делове тела или чак синтетичке људе, ко ће их поседовати? И ко ће поседовати податке о тим креацијама?“, наводи Томасова.