Морски пуж краде делове тела из плена и добија његове моћи

Морски пуж (elysia crispata) добија енергију једући алге. Али то не ради само путем класичне пробаве – његов цревни систем издваја органеле за фотосинтезу из алги – хлоропласте – и смешта их на своја леђа, скоро као мале соларне панеле, који упијају енергију из сунчеве светлости.

„Ово је организам који може да украде делове других организама, угради их у своје ћелије и користи их. И мислио сам да је то једна од најлуђих ствари у биологији коју сам икад чуо“, каже Кори Аларда, ћелијски биолог са Харварда.

Научници већ одавно знају за способност ове пужевице да преузме способности онога што прогута, као нека водена верзија Кирбија из видео-игара, али биолошки механизам те крађе до сада није био јасно објашњен. У новој студији, биолози са Харварда су то детаљније испитали.

Тим је открио да пуж не вари хлоропласте из алги, већ их преусмерава у мале кесице у својим цревима.

Ту се хлоропласти затварају у мембране које су истраживачи назвали „клептозоми“, а које их одржавају живим и функционалним. На крају, оне се транспортују до структура на леђима пужа, где могу да упијају сунчеву светлост и тако омогуће пужу да дуже преживи без хране.

Када су истраживачи хемијски анализирали хлоропласте, открили су да они не само да и даље производе протеине алги – што значи да украдене органеле остају функционалне – већ садрже и протеине самог пужа. То показује да домаћин активно ради на њиховом одржавању у животу.

Ова врста пужа је позната по томе што долази у различитим бојама, а харвардски тим је открио да то може делимично зависити од њиховог здравља. Добро нахрањени углавном су зелени, али често постају наранџасти ако остану без хране.

Изгледа да пужеви почињу да варе хлоропласте ако немају других извора хране. Или можда постоји временско ограничење колико дуго могу да одрже ове „ванземаљске“ хлоропласте у животу.

„Функција тих органела можда је много сложенија од једноставних соларних панела. Могуће је да служе и као резерва хране, камуфлажа или да чине пужевицу неукусном предаторима. Вероватно је у питању све од наведеног“, каже Аларда.

Разумевање оваквих симбиотских односа може помоћи научницима да разјасне дугорочне случајеве у којима организми стичу способности кроз апсорпцију других. Уосталом, једна од хипотеза је да смо тако и добили митохондрије – мале органеле које снабдевају наше ћелије енергијом.