Свемир какав до сада нисмо видели – шта је снимила највећа камера на свету

Док је Национална научна фондација првобитно објавила само неколико слика и кратак видео снимак првих снимака Опсерваторије „Вера Ц. Рубин“, још слика и видео записа снимљених највећом камером до сада направљеном подељено је у понедељак на Јутјуб каналу агенције. Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија у Београд, који су учествовали у пројекту Опсервторије Рубин били су домаћини светског догађаја у Великој сали Дома омладине Београда

Нове слике представљају нешто више од 10 сати пробних посматрања, нудећи кратак преглед деценијске мисије опсерваторије да истражи мистерије универзума као никада до сада.

Објекат заједнички финансирају Национална научна фондација (National Science Foundation) и Канцеларија за науку Министарства енергетике (Department of Energy’s Office of Science).

„Опсерваторија Рубин NSF-DOE ће прикупити више информација о нашем универзуму него сви оптички телескопи кроз историју заједно“, рекао је шеф особља Националне научне фондације Брајан Стоун, који тренутно обавља дужности директора NSF-а.

Запањујући први поглед

Међу почетним достигнућима опсерваторије било је откриће 2.104 астероида, укључујући седам астероида близу Земље, који никада раније нису виђени у нашем Сунчевом систему. Ниједан од новооткривених астероида близу Земље не представља опасност за нашу планету, према речима научника у опсерваторији.

Иако земаљски и свемирски телескопи открију око 20.000 астероида сваке године, очекује се да ће опсерваторија Рубин открити милионе свемирских стена у прве две године, према Националној фондацији за науку. Телескоп се такође сматра најефикаснијим начином за откривање међузвезданих комета или астероида који могу путовати кроз наш Сунчев систем.

Дизајн огледала опсерваторије, осетљива камера и брзина телескопа су први те врсте, што омогућава Рубину да уочи ситне, слабе објекте попут астероида. Опсерваторија ће такође константно снимати хиљаде слика сваке ноћи, каталогизујући промене у сјају како би открила иначе скривене свемирске стене попут астероида близу Земље који би могли бити на путањи судара са нашом планетом, наводи фондација.

Детаљан преглед објављен у понедељак, укључује видео направљен од преко 1.100 слика које је снимила опсерваторија, а који почиње детаљним погледом на две галаксије. Видео се затим умањује како би се приказало око 10 милиона галаксија које је уочио широки видни појас камере – отприлике 0,05 одсто од 20 милијарди галаксија које ће Рубин посматрати током 10 година.

Тим опсерваторије је такође објавио мозаик маглина Трифид и Лагуна, које су региони формирања звезда и подсећају на облаке који се налазе у сазвежђу Стрелца. Мозаик, састављен од 678 одвојених слика снимљених током само седам сати, забележио је слабе и раније невидљиве детаље попут облака гаса и прашине у маглинама, које су удаљене неколико хиљада светлосних година од Земље.

Почетне слике су одабране да би се показало огромно видно поље телескопа, које омогућава детаљан увид у интеракционе галаксије, као и широке погледе на милионе галаксија, рекла је др Јусра ал Сајад, заменик помоћника директора подсистема за управљање подацима опсерваторије Рубин.

„Има тако широко видно поље и тако брзу каденцу да заиста имате тај филмски аспект ноћног неба“, рекла је др Сандрин Томас, научница на пројекту телескопа опсерваторије Рубин.

Опсерваторија, која се налази у Андима на врху Серо Пачон у Чилеу, недавно је завршена након око две деценије изградње. Објекат би требало да постигне „прво светло“, односно да изврши прва научна посматрања неба јужне хемисфере користећи свој Симоњијев телескоп од 8,4 метра. Локација телескопа на јужној хемисфери омогућава одличан поглед на галактички центар Млечног пута, рекао је Едвард Ајхар, програмски службеник опсерваторије Рубин.

Регион у централном Чилеу је такође био дом других земаљских опсерваторија и омиљен је за астрономска посматрања јер пружа сув ваздух и тамно небо.

Главни циљ опсерваторије је „Наслеђе истраживања простора и времена“, ултрашироки и ултра-високе дефиниције филм универзума направљеног скенирањем целог неба сваких неколико ноћи током 10 година како би се снимила компилација убрзаних снимака астероида и комета, експлозија звезда и промене удаљених галаксија. Очекује се да ће истраживање почети између четири и седам месеци након првих снимака.

„Рубин ће нам омогућити да истражимо галаксије, звезде у Млечном путу, објекте у Сунчевом систему, и све то на заиста нови начин. Пошто снимамо слике ноћног неба тако брзо и тако често, буквално ћемо сваке ноћи детектовати промене на милионима објеката“, рекао је др Арон Рудман, професор физике честица и астрофизике у Националној акцелераторској лабораторији SLAC Универзитета Станфорд у Калифорнији.

Рудман је био одговоран за склапање и тестирање камере величине аутомобила опсерваторије Рубин, која је способна да сними запањујући ниво детаља.

Једна Рубинова слика покрива површину неба једнаку 45 пуних месеца, рекао је Жељко Ивезић, директор опсерваторије Рубин.
Да би се правилно приказало целокупно видно поље опсерваторије, било би потребно 400 телевизора високе дефиниције да би се приказала само једна Рубинова слика, објаснио је је Ивезић. Веб-сајт опсерваторије омогућава посетиоцима да зумирају једну од њених слика, названу космичка ковчега са благом, како би заиста ценили све детаље, као и да „чују“ космос као што то Рубин чини кроз технологију звучног пејзажа.

Решавање космичких мистерија

Рубинове способности да уочи занимљиве феномене омогућиће му да буде и „машина за откривање“ која може да идентификује занимљива подручја фокуса за друге телескопе, рекао је Рудман. Опсерваторија би такође могла да омогући откривање раније непознатих врста небеских објеката.

Имењакиња телескопа, која се сматра једном од најутицајнијих жена астронома, пружила је неке од првих доказа о постојању тамне материје. У част Вере Рубин, очекује се да ће телескоп наставити њен пионирски рад.

„Кроз овај изванредан научни објекат, истражићемо многе космичке мистерије, укључујући тамну материју и тамну енергију које прожимају универзум“, рекао је Стоун.

Тамна материја је енигматична супстанца која обликује космос, док је тамна енергија сила која убрзава брзину ширења универзума, како наводи Наса. Иако се сматра да чине већи део космоса, обе је немогуће директно посматрати, али се могу детектовати због њихових гравитационих ефеката.

„Рубин има огроман потенцијал да нам помогне да сазнамо шта је заправо тамна енергија и како се ширење универзума убрзава и овде“, рекао је Рудман. „Рубинова јединствена способност да види милијарде галаксија и да их више пута снима током 10 година буквално ће нам омогућити да видимо универзум на нови начин.“