Научници открили да су многи свици са Мртвог мора можда старији него што се мислило

Многи свици са Мртвог мора могли би бити старији него што се раније мислило, а неки библијски текстови датирају из времена њихових оригиналних аутора, кажу истраживачи.

Прве од древних свитака открили су бедуински пастири у пећинама Кумран у Јудејској пустињи средином 20. века. Рукописи се крећу од правних докумената до делова хебрејске Библије, а сматра се да датирају из периода од трећег века пре нове ере до другог века нове ере.

Откриће свитака са Мртвог мора из древне Јудеје, углавном написаних арамејским/хебрејским писмом, фундаментално је променило наше знање о јеврејском и хришћанском пореклу. 

Истраживачи су сада користећи вештачку интелигенцију желели да стекну нове увиде у датуме појединачних свитака – а њихови налази, за које стручњаци указују да би могли да доведу у питање идеје о томе када, где и ко их је написао.

„То је као временска машина. Дакле, сада можемо да се повежемо са овим људима од пре две хиљаде година и сада их можемо много боље сместити у то време“, наводи проф. Младен Поповић, први аутор истраживања са Универзитета у Гронингену у Холандији.

Иако су неки свици датирани радиокарбонским методом деведесетих, Поповић напомиње да се научници тада нису бавили проблемом контаминације рицинусовим уљем – супстанцом која је примењена педесетих како би помогла палеографима да читају рукописе, али која је могла да искриви резултате.

Поред тога, многи свици су датирани само анализом рукописа.

У студији објављеној у часопису Plos One, тим научника наводи како су обавили радиокарбонско датирање 30 узорака из различитих рукописа пронађених на четири локације, за које се сматра да обухватају пет векова. Кључно је да је тим прво очистио узорке како би уклонио контаминацију рицинусовим уљем.

Истраживачи су успешно датирали радиокарбонским методом 27 узорака, откривши да су, два млађа него што је указивала анализа рукописа, други многи старији.

Између осталог, истраживачи су открили да су два различита стила писања, позната као хасмонејско и херодовско писмо, коегзистирала много дуже него што се раније мислило, док је узорак из рукописа под називом 4Q114 – који садржи стихове из Књиге пророка Данила – био старији него што је тврдила традиционална палеографија.

„Раније је датиран на крај другог века пре нове ере, генерацију након аутора Књиге пророка Данила. Сада се нашом студијом враћамо у време када је аутор живео“, додаје Поповић.

Тим је затим користио машинским учењем обучио вештачку интелигенцију како би направили модел који су назвали Енох – по библијској личности повезаној са научним знањем.

Тим је обучио Еноха тако што му је убацио 62 дигиталне слике трагова мастила из 24 радиокарбонско датираних рукописа, заједно са датумима добијеним анализом угљеником-14.

Затим су верификовали модел приказујући Еноху додатних 13 слика из истих рукописа. У 85% случајева модел је рукописе датирао у складу са радиокарбонским датумима, а у многим случајевима је проценио мањи распон вероватних датума него што је добијено само радиокарбонским датирањем.

„Оно што смо створили је веома робустан алат који је емпиријски заснован – заснован на физици и геометрији“, истиче Поповић.

Када су Еноху представљене слике из 135 недатираних рукописа које раније није видео, он је реално датирао 79% њих – према процени стручњака палеографа.

Поповић је додаје да су оне Енохове процене који су сматране нереалним можда биле последица проблематичних податка, као што су слике лошег квалитета.

Систем је већ довео до нових увида, укључујући и да примерак библијске Књиге Проповедника потиче из времена претпостављеног аутора књиге.

Поповић истиче и да се сада захваљујући Еноху старост осталих свитака сада може открити без радиокарбонског датирања – процеса који захтева уништавање малих узорака.

„Постоји више од хиљаду рукописа свитака са Мртвог мора, тако да је наша студија први, али значајан корак, који отвара врата ка добу које отвара врата новим могућностима за истраживање“, рекао је он.

Професорка Џоан Тејлор са Кингс колеџа у Лондону истиче да ће резултати имати велики утицај на студије Кумранских рукописа.

„Ови резултати значе да већина рукописа пронађених у пећинама близу Кумрана није написана на локалитету Кумран, који није био насељен.“

Међутим, др Метју Колинс са Универзитета у Честеру упозорио је да радиокарбонско датирање баца светло само на старост пергамента, а не и на то када је на њему писано, док су се постављала и питање о томе колико је стилски репрезентативан мали број узорака за различите временске периоде.

„Све у свему, ово је важна и добродошла студија, која нам може пружити значајан нови алат у нашем арсеналу за датирање ових текстова“, сматра проф. Колинс. „Ипак, то је студија коју треба усвојити са опрезом и у пажљивој комбинацији са другим доказима.“