Хладна вода би могла да заштити морске звезде од мистериозне болести

Нова студија говори о заштити морских звезда која зависи од температуре воде, количине светлости, салинитета. Резултати истраживања указују на то да температура и фактори околине играју кључну улогу у заштити морских звезда од болести.

Еколог Алиса Геман истакла је да су највише погођене две врсте морских звезда – звезда пупурне боје (Pisaster ochraceus) и звездa позната као морско сунце (Pucnopodia heliandhoides), у облику сунцокрета, која насељава воде на централној обали Британске Колумбије.

Како су показала истраживања, ова врста звезда отпорнија је на болести од звезда које живе у топлим водама океана.

Болест је први пут откривена 2023. године и названа је „синдром губитка морске звезде”.

Мистериозна болест мучи морске звезде више од једне деценије. Истраживачи мисле да је можда одговор на узрок болести у водама фјордова Британске Колумбије.

Студија објављена у априлу у часопису Зборник радова Краљевског друштва, открила је да су морске звезде сунцокрета биле здравије у фјордовима у поређењу са онима у другим подручјима.

Ово откриће је значајно јер је врста, некада обилна дуж пацифичке обале од Баје у Калифорнији до Аљаске, доживела пад од 91 одсто због смртоносне болести која изазива изобличења тела и брзу смрт.

Морске звезде у облику сунцокрета живе у у леденим водама, а управо их та хладна вода штити од болести назване смртоносни синдром сунцокрета (SSWD), наводе истраживачи.

Болест пропадања морских звезда збуњује научнике још од периода прве велике епидемије која се појавила 2013. године код пацифичке обале Северне Америке.

„У почетку смо мислили да је у питању вирус, али смо се предомислили, јер су подаци били или погрешни или се резултати нису могли поновити”, каже Ијан Хјусон, морски еколог са Универзитета Корнел који није био укључен у нову студију.

„Морске звезде помажу у одржавању екосистема и један су од главних предатора морских јежева. У њиховом одсуству, 'јежеви ће покосити шуме алги', које служе као кључна станишта за многе врсте”, истакла је Алиса Геман из Института Хаикаи у Британској Колумбији.

„Фјордови су хладнији, мрачнији и струје су јаке, а морским звездама, које су се адаптирале, све ово прија. Такође буја и природа око њих“, истакла је Алиса Геман.

Мерење температуре воде, салинитета и нивоа кисеоника наговестило је зашто SSWD није уништио популацију фјордова. Унутар фјордова, морске звезде су биле најбројније у водама које су дубље и сланије.

Како је навео истраживачки тип и најмање промене температуре могу ограничити ефикасност потенцијалног патогена који изазива болест звезда. Иако идентитет патогена који изазива синдром (SSWD) остаје непознат, откриће тима даје наду да се мистерија реши.

Ово откриће нуди нову наду за очување морских звезда и може да доведе до наставка истраживања заштите рањивих морских звезда које су изложене климатским променама и болестима које их нападају.