„Звездотреси“ магнетара кују злато и платину у космосу

Ретке, џиновске бакље које избијају из ових изузетно магнетизованих неутронских звезда могле би да допринесу производњи и дистрибуцији тешких елемената широм космоса, наводи се у новој студији која је проучавала прасак једног магнетара 2004. године.

Читава прича иза поменутог праска није била у потпуности схваћена тада. У најновијој студији, међународни тим научника закључује да бљесак гама зрака потиче од избацивања тешких елемената у свемир.

„Звездотреси“ могу да направе пукотине у кори магнетара, стварајући притом тешке елементе. Џиновске бакље могу да уследе избацујући тек исковане елементе у космос.

Упркос томе што је прасак из 2004. године трајао само неколико секунди, прорачуни показују да је створио трећину Земљине масе у тешким металима.

Тиме је потенцијално одговорено на деценијама дуго питање које је мучило научнике, каже астрофизичар Ерик Бернс са Универзитета у Луизијани.

Ултрагусте неутронске звезде се формирају када масивне звезде потроше гориво у својим језгрима, што доводи до имплозије, односно урушавања. Неке од њих се претварају у магнетаре са екстремно јаким магнетним пољима, око билион пута јачим од Земљиног.

Постоји још један извор тешких елемената за који већ знамо – спајања неутронских звезда. Међутим, сматра се да она нису довољна да се објасни присуство свег злата, платине и других тешких метала.

Осим тога, ови тешки елементи почињу да се појављују веома рано у историји универзума, пре него што су таква спајања почела да се дешавају.

Због тога су научници кренули да истражују магнетаре. Нова студија утврдила је да би тешки метали исковани на овакав начин произвели прасак гама зрака који би могао да се детекује.

Њихов закључак их је довео до тога да пажљивије анализирају необјашењени прасак из 2004. године.

„Тај догађај је остао заборављен током година, али смо врло брзо схватили да наш модел савршено одговара за његово проучавање“, истиче астрофизичар Брајан Мецгер са Универзитета „Колумбија“ у Њујорку.