Суше, поплаве, олује... Како климатске промене утичу на глобално историјско благо

Пирамида у Мексику стара 1.100 година срушила се због оштећења изазваних обилним падавинама које су уследиле након дуготрајне суше.

Смештена на археолошком локалитету Ихуаћио у Мичоакану, пирамида, главни споменик цивилизације Пурепеча, срушила се у лето 2024. године. Ова историјска зона је изузетно очувана и садржи још једну пирамиду, кулу или тврђаву и гробнице.

Камена пирамида је била висока 15 метара, а у ноћи урушавања, њен јужни зид је претворен је у гомилу рушевина. Пирамида је опстајала вековима и некада је била један од најбоље очуваних споменика историје региона.

Екстремни временски услови су окривљени за урушавање. У јулу прошле године, Мексико је погодила јака киша и грмљавина. Ово је уследило након најгоре суше коју је нација доживела у последњих 30 година.

„Високе температуре које су раније забележене у том подручју и суша као последица, изазвале су пукотине које су погодовале филтрацији воде у унутрашњост прехиспанске грађевине“, саопштено је из Националног института за антропологију и историју Мексика.

Један од потомака племена Пурепеча рекао је тада да би његови преци протумачили урушавање пирамиде као „лош знак“. Таријакуири Алварез у објави на Фејсбуку тврди да се нешто слично догодило пре доласка страних освајача у Мексико.

Климатске промене, доводе до екстремних временских услова и пораста нивоа мора. Званичници сада раде на поправци структуре грађевине „у корист културног наслеђа Мексиканаца“.

Из дана у дан, важност суочавања са проблемима климатских промена расте, јер очигледна штета може утицати на све. Последице се не односе само на пораст или пад температуре или нивоа мора, већ постоји и стална претња нестанка читавих знаменитости и градова: укључујући пирамиде у Египту уз чувени Сфингу.

Температуре у Египту расту брзим темпом и да већина стручњака очекује просечан пораст температуре са сваком наредном деценијом.

Високе температуре у Асуану упозоравају на оштећења древних гранитних споменика, док радикалне промене између топлих дана и хладних ноћи у Асуану изазивају пукотине у граниту. То доводи до уништавања натписа на старинама.

Пољопривредно наводњавање села у близини пирамида у Гизи такође доводи до пораста нивоа подземних вода и немогућности меког тла да их апсорбује, па се површински отпад скупљао око подножја Сфинге.

Пораст нивоа мора изазван климатским променама прети да поплави друга археолошка налазишта у Египту. Ту спадају древни храмови у Луксору и већи део града Александрије.

Постоје и недавна упозорења да би Цитадела Каитбеј могла нестати због климатских промена.

Тешке и неизвесне прогнозе

Промена температуре свакако представља претњу археолошким локалитетима. Више топлоте повећава испаравање, што утиче на артефакте и стабилност локалитета. Дрвени и метални артефакти постају крти и распадају се када су превише суви, објашњавају стручњаци.

Тако исушени локалитети се суочавају са претњама од ерозије ветра и воде, па чак и пожара, што може уништити цео локалитет и/или артефакте.

Археолошки локалитети могу бити и на дну океана или на врховима планина. Ова различита окружења утичу на њихово очување.

Утицаји климатских промена укључују температуру, падавине, екстремне временске догађаје, мењање својства окружења у океанима и пораст нивоа мора. Услови животне средине зависе од локације. Претње које утичу на планинска налазишта на пример, неће утицати на приобална налазишта на исти начин. Претње које утичу на подводна налазишта неће утицати на копнена налазишта истоветно.

Предвиђање ефеката ових претњи је тешко. Познато је да се повећавају са климатским променама, али не зна се брзина или величина њихових утицаја. Ерозија приобалних и речних локалитета је видљива, али друге претње нису.

Та невидљивост отежава проучавање специфичних утицаја на очување локалитета. Археолози морају узети у обзир све потенцијалне претње, видљиве и невидљиве, приликом процене локација у ризику, наводе стручњаци.