Сви сумњамо на Марс, а да ли је живот постојао на Венери

Потрага човечанства за животом фокусирана је на Марс и неке месеце Сунчевог система. Међутим, и Венера привлачи одређену пажњу, иако изгледа негостољубиво. Упркос својој „дивљој“ природи, Венера је планета која по величини, маси и саставу подсећа на нашу.

И Венера и Земља су у зони погодној за становање, мада неки кажу да је Венера „погодна“ само на основу техничких карактеристика. Климе две планете драстично се разликују, при чему је Земља погодна за становање, док је Венера увек „патила“ од екстремног ефекта стаклене баште.

С тим у вези, Венера нам може помоћи да разумемо стеновите планете у насељивим зонама других звезда.

Према стручној презентацији на недавној конференцији о лунарној и планетарној науци, једначина која подсећа на Дрејкову једначину представљена је као прорачун који може одредити вероватноћу постојања живота на Венери али и какву поруку тај прорачун шаље о другим световима.

Презентација је насловљена „Вероватноћа планетарног живота: живот-једначина Венере и непознанице за друге светове“. Главни аутор је Дајана Гентри, директорка Амесове лабораторије за аеробиологију у Насином истраживачком центру Амес.

Баш као и Дрејкова једначина (DE), не може да попуни све вредности. Уместо тога, DE и Венерина живот-једначина (VLE) су, иако тек оквири за размишљање о животу у галаксији и на Венери, веома важни и респективни у свету науке.

Вредности у једначини нису статичне и могу се мењати током времена, тако да нам VLE даје оквир за размишљање о вероватноћи живота у прошлости, садашњости и будућности.

„Основни циљ VLE је да обезбеди подршку за процену шансе за развој и одржање живота на основу фактора који се могу ограничити или квантификовати кроз посматрање, експеримент и моделирање“, пишу аутори.

Постоји много питања о историји Венере на која недостају задовољавајући одговори. Ипак, научници су „повезали“ неке ствари.

Период водене топлине

На Венери је можда било угодно током такозваног периода водене топлине. Током тог времена, који се поклапа са појавом живота на Земљи, могуће је, кажу научници, да је живот настао и на Венери.

Додају да је тако могуће је да је Венера била домаћин једноставних облика живота, који је до данас преживео у облацима планете. На око 50 километара висине, услови су изненађујуће умерени, са температуром и притиском сличним Земљиним.

Као и ДЕ, ВЛЕ се заснива на кључним параметрима. Док DE користи осам параметара, VLE користи три: порекло, робусност и континуитет. VLE једначина је L=OkRkC.

L је, вероватноћа постојања живота у датом тренутку, О (настанак) је шанса да живот настане и успостави се пре времена о коме је реч; R (робустност, одрживост, економичност...), је потенцијална величина и разноврсност биосфере током времена; и C (континуитет), је шанса да услови погодни за живот опстану просторно и временски. Сви фактори у једначини се крећу од 0, што значи да нема шансе, и 1, што указује на стопостотну сигурност.

Порекло је једини фактор у VLE који се не мења током времена. То је или 0 или 1. Када је у питању R или економичност, аутори разматрају најбољи сценарио биомасе планете током времена. То зависи од доступности есенцијалних хранљивих материја и од доступности енергије.

Када се посебно разматра Венера, хранљиве материје су постале мање доступне када су нестале границе земље и воде. Венера такође може имати период активне тектонике плоча који утиче на доступност ресурса.

Функционална разноликост живота такође утиче на овај фактор, јер што се живот више прилагодио, то су веће шансе за опстанак када се услови промене. Ниска R вредност указује на малу или крхку биосферу која је подложнија нестајању.

Наша Земља позитивно кипти од живота

Карл Саган је описао Земљу као „свет који позитивно кипти од живота“. Чини се да Земља има високу R вредност, што помаже да се објасни зашто постоји до данас. Живот на Земљи је био довољно распрострањен и разноврстан да опстане кроз низ догађаја масовног изумирања, укључујући ударе астероида.

Трећи фактор, континуитет, такође зависи од неколико фактора. Укључује стабилност и животни век звезде, стабилност орбите планете, планетарну геолошку стабилност, уз ствари као што је континуирано рециклирање хранљивих материја, и вероватноћу великих поремећаја као што су продужени вулканизам или велики удари.

Научници се прилично добро баве неким од ових фактора. „Вредност од 0 (нула) за C указује на то да је постојао најмање један комплетни догађај изумирања између тренутка настанка догађаја (укључујући избијање) и времена које се процењује“, објашњавају аутори.

Иначе, не делује да је Земља икада претрпела потпуно изумирање, али је то ипак могуће. Не постоји начин да знамо да ли је живот на нашој планети опстао без прекида или је у једном тренутку угашен у раној историји Земље, а затим се поново појавио.

Једначина VLE пати од истог хендикепа као и DE. Знамо само за једно место где се живот појавио – Земљу. Међутим, свиђало нам се то или не, то је наша полазна тачка, а VLE је оквир за повећање нашег разумевања, преноси портал Science Alert.

„Иако смо тренутно ограничени проблемом да имамо живот на Земљи као једини конкретан пример, ипак можемо да искористимо наше разумевање настанка и еволуције живота на Земљи да успоставимо оквир за идентификацију непознаница и неизвесности живота на другим световима“, пишу аутори.

Чланак је објављен у часопису Universe Today.