Начин на који психопате осећају бол може објаснити њихов недостатак емпатије

Људи који имају више психопатских особина показују већу толеранцију на бол. То сугерише и истраживање које је показало да су људи са већим психопатским особинама показали нижу мождану активност услед болом због нанетог притиска.

Истраживачи су то потврдили недавним истраживањем о болу спроведеном међу људима са различитим нивоима психопатије, и како кажу, резултати су их изненадили. Чинило се да учесници са високим нивоом психопатије различито обрађују бол у односу на људе са ниским нивоом психопатије.

„Применили смо притисак на наше учеснике у истраживању користећи уређај који је нежно притискао малу кружну сонду на нокат учесника користећи компримовани ваздух. Измерили смо њихове реакције на основу њихових одговора", објашњавају истраживачи.

Та метода се назива одговор проводљивости коже (СЦР) и активира се у периоду „борбе или бега“, или чак када треба да повећамо пажњу из неког разлога, што обично повећава производњу зноја. Управо је то оно што су користили истраживачи да мере одговор учесника на бол и емпатију у експерименту.

Софи Алшукри, истраживач и Мина Лајонс, форензички психолог, са Ливерпул Џон  Мурс Универзитета наводе да су пре почетка експеримента, полако повећавале нивое притиска који су учесници осећали све док им нису рекли да су достигли праг бола (највећи бол који су могли да поднесу). Групе ниске и високе психопатије изабрале су сличне нивое притиска за свој праг бола.

„Затим смо испоручиле различите нивое притиска (са највећим прагом бола за сваког учесника) како бисмо осигурале да се учесници не навикну на стимулације. Након сваке стимулације, од учесника је затражено да оцене колико су бола осећали користећи меру самопроцене у распону од 0 до 100", наводе истраживачи у свом раду.

Кажу да су откриле да су учесници са вишим нивоом психопатије пријавили да осећају мање бола од учесника који су били ниже на лествици особина које прате психопатију.

Налази сугеришу да људи са вишим нивоом психопатије различито тумаче бол и то можда објашњава зашто се психопатија односи на веће преузимање ризика и повећан ниво насиља или агресије према другима – они не препознају осећај бола на исти начин као други људи, објашњавају научнице.

Иначе, обично се психопатија односи на ниже нивое физиолошких реакција у ризичним ситуацијама јер не повезују бол са страхом или казном.

„Резултати наше студије сугеришу да разлика у перцепцији бола између високо и ниско психопатских људи може бити психолошка, а не физиолошка. Ово би могло објаснити зашто је било разлика у самоизвештајима, али не и у одговорима на знојење", наводи се у прегледу експеримента.

Истраживачи су ипак уздржани и кажу да се не зна да ли се те особе претварају да (не)осећају бол или су мање повезане са физиологијом свог тела.

Важно је поменути и да студија о деци из 2019. сугерише да она деца са високим психопатским особинама могу да се упусте у екстремно суочавање са болом и непријатним стимулусима када су уплашени. На пример, та деца су показала пригушене емоционалне реакције, неангажованост или ризично понашање како би се носила са стресом.

Шта је са емпатијом за туђи бол

Алшукри и Лајонс су тестирале и реакције учесника експеримента на бол других људи показујући им слике, као што је рука заробљене особе заглављена на вратима или боса нога која гази стакло. Претходно истраживање је показало да људи са вишим нивоом психопатије показују смањен ниво физиолошког узбуђења, односно узнемирености, у односу на туђу невољу.

На пример, студија из 2015. открила је да људи са већом психопатијом показују ниже нивое мождане активности када виде друге људе у болним ситуацијама. „У нашој студији смо открили да људи са вишим нивоом психопатије не само да су пријавили да осећају мање емпатије, већ су показали ниже реакције попут знојења када су гледали бол других људи. Овај нижи СЦР је такође пронађен код мушких затвореника са психопатским особинама, и обично указује на мање пажње или нефокусирање на бол других људи", објашњавају научнице.

„Наша студија показује да недостатак емпатије према другима можда није свестан избор. Наш недавни систематски преглед, где смо анализирале осам претходних студија о психопатији и перцепцији бола, такође је помогао да се поткрепе ови налази, показујући да је психопатија повезана са нижим нивоима мождане активности као одговор на бол других људи", рекле су Алшукри и Лајонс.

Истраживања су показала да на нижи ниво емпатије према другим људима може утицати већа толеранција на бол. Ако неко не разуме осећања бола на исти начин као други људи, вероватно не разуме бол који други људи можда доживљавају.

Хладна глава може бити и од помоћи

Научни преглед из 2020. показао је да се мождане мреже које се користе у процесуирању бола, такође користе за обраду емпатије. То би могло значити да, ако људи са вишим нивоом психопатије сами не осећају толики бол, њихова перцепција бола других људи такође може бити смањена.

„Међутим, само зато што показујете више психопатске особине не значи да ћете бити главни лик неког документарца о правом злочину. У ствари, недавно истраживање, укључујући студију из 2022. године, приметило је да психопатске особине могу бити позитивне и помоћи људима да регулишу своје емоције. Хирурзи и други медицински професионалци показују висок ниво психопатских особина, посебно имунитет на стрес који је део особине личности", тврде научнице.

Можда је то оно што медицинским стручњацима са високим психопатским особинама омогућава да остану мирни под притиском, омогућавајући им да доносе брзе, рационалне одлуке без да буду преплављени стресом.

Преглед експеримента објављен је у часопису The Conversation.