Најхладнија и само једном посећена „наопака" планета – шта нисте знали о Урану

Уран је добио име по старогрчком божанству неба. Вилхелм Хершел је у почетку мислио да је угледао комету. Уран је, заправо, виђен и много пута пре (на граници је видљивости голим оком), али је у картама био приказан као уобичајена звезда. 

Уранов систем има јединствену конфигурацију међу планетама Сунчевог система, пошто је његова оса ротације положена на бок, скоро у раван његове револуције око Сунца; његов јужни и северни пол леже тамо где је већини планета екватор.

Слике са „Војаџера 2“, приказују Уран као незанимљиву планету без облака или олуја које су имале друге планете-џинови. Међутим, посматрачи са Земље су ипак приметили знаке сезонских промена и појачане активности ветра, када се Уран приближи својој  равнодневници.

Уран, као и Нептун има другачији унутрашњи и атмосферски састав од гасовитих дивова – Јупитера и Сатурна. Због тога их астрономи понекад сврставају у посебну категорију „ледених дивова“.

Најхладнија планета и година која траје као 84 „Земаљске“

Иако није најдаља планета од Сунца Уран је најхладнији. Његова атмосфера, са температуром од −224 °C, састављена је претежно од водоника и хелијума, уз висок проценат воденог, амонијског и метанског леда, и трагове угљоводоника. Упркос ниским спољним температурама, температура према унутрашњости расте до неколико хиљада Целзијусових степени.

Као и остале планете-џинови, и зелено-плавичати Уран има прстенове – за сада је утврђено 13, и 28 сателита.

Сматра се да, као и Нептун, има мало камено језгро, али, за разлику од осталих гасовитих дивова, нема сопствени извор топлоте у унутрашњости.

Фотографије телескопа „Хабл“ откривају све већу активност у Урановој атмосфери. „Хабл” је током 1998. снимио чак 20 светлих облака, највероватније састављених од кристала метана, на различитим висинама. Ветрови на екватору Урана дувају брзинама до 50 метара у секунди, што је доста спорије него на сродним планетама.

Ова планета има и смену годишњих доба, а један Уранов обилазак око Сунца траје 83,83 године, док се око своје осе окрене за 17 сати и 14 минута.

Офелија и Јулија – Уранови сателити и чудесни тамни прстенови

До данас је пронађено укупно 28 Уранових сателита. За разлику од осталих планета чији сателити добијају имена углавном по митским ликовима, Уранови сателити су добијали имена по ликовима из дела Вилијама Шекспира и Александра Поупа: Корделија, Офелија, Бјанка, Јулија, Розалинда…

Хершел је неколико година по открићу планете, открио прва два велика Уранова сателита Титанију и Оберон, а Ласел је 1851. открио Аријел и Умбриејл. Миранда, најмањи од пет великих Уранових сателита, откривена је 1948. године.

У новије време су се уз помоћ старих „Војаџерових фотографија” и посматрањем путем модерних телескопа откривали нови Уранови сателити. Тако су 1997. откривени Калибан и Сикоракс, а 1999. још три: Просперо, Сетебос и Стефано.

Године 1977, за време помрачења звезде Сигма Кентаура Ураном, примећена је једна непредвиђена појава. Наиме, звезда није нагло нестала иза Урана, већ је пре и после помрачења девет пута затитрала, што је био резултат проласка иза Уранових девет прстенова.

Десети и једанаести прстен су откривени касније, 1985. године.

Редом од Урана према спољашњости налазе се прстенови састављени од екстремо тамних честица: 1986У2Р, 6, 5, 4, Алфа, Бета, Ета, Гама, Делта, Ламбда (бивши 1986У1Р) и Епсилон.

Само једна летелица је посетила Уран, односно пролетела поред њега, и то је био „Војаџер 2“, који је 24. јануара 1986. године. прошао 81.500 изнад врхова Уранових облака. Том приликом, направљено је доста фотографија планете, која као да лежи док се окреће око Сунца, и која је дуго и неправедно била сматрана „тек једном звездом“.