Откривене кости најстаријег људског лица у Западној Европи

Фосилизовани остаци левог образа и горње вилице, пронађени у Шпанији, припадали су одраслом мушкарцу изумрле људске врсте која је настањивала Иберијско полуострво у периоду пре 1,1 до 1,4 милиона година.

Откриће сугерише да су најмање две врсте раног човека заузимале овај регион током раног плеистоцена, када се пећина налазила у влажној шуми богатој дивљим животињама и испресецана рекама и потоцима.

„Овај рад уводи новог актера у причу о људској еволуцији у Европи“, рекла је др Роса Угет са Универзитета Ровира и Вирхили у јужној Каталонији, која је помогла у откривању фосила у пећини Сима дел Елефанте (Слонова јама) у близини Атапуерке у Бургосу.

Рани људи су стигли до Евроазије из Африке пре најмање 1,8 милиона година, о чему сведочи пет лобања из тог периода у Дманисију, граду на југу Грузије. Лобање се приписују хомоеректусу (Homo erectus), првој раној људској врсти која је напустила афрички континент.

До сада, најранији људски остаци у Западној Европи били су кости вилице и зуби стари између 1,1 и 1,2 милиона година из Симе дел Елефанте. Млађи људски остаци, који датирају из периода пре 800.000 година, откривени су у оближњој пећини Гран Долина (Џиновски понор).

Посебне карактеристике овог другог навеле су истраживаче да их сматрају посебном врстом – хомоантецесор (Homo antecessor).
Како шпански тим наводи у часопису Природа (Nature), најновије откриће остатака припадају примитивнијој врсти или подврсти у односу на хомоантецесора, али подсећају на хомоеректуса.

С обзиром на неизвесност у вези са идентитетом фосила, тим је означио врсту као хомоафинисеректус (Homo affinis erectus), што одражава њену блиску везу са старијом људском врстом.

Међутим, овај латински назив није једини који је у игри. Неформално, истраживачи су фосилу дали надимак Пинк по групи „Пинк флојд“, чији албум The Dark Side of the Moon (Тамна страна Месеца) у преводу на шпански (La cara oculta de la luna) садржи речи cara oculta, што значи „скривено лице“.

Др Марија Мартинон-Торес, директорка Националног центра за истраживање људске еволуције у Бургосу, рекла је да Пинк, између осталог, има равнију структуру носа од хомоантецесора, што је карактеристика лица модернијег изгледа и истакнутије носне кости хомосапијенса.

Крис Стрингер, вођа истраживања људске еволуције у Природњачком музеју у Лондону, истиче да је фосил „веома важно откриће“.

Стрингер и други су 2023. године идентификовали период екстремног захлађења пре око 1,1 милион година који је можда протерао ране људе из Западне Европе, што је вероватно објашњење за присуство различитих врста раних људи пронађених на локалитету у Сима дел Елефантеу.

Ископавања у Сима дел Елефантеу дају слику бујних ливада и шума пре више од 1,1 милион година са бројним стаблима храста, бора, клеке и лешнике. Реке које су пресецале пејзаж привлачиле су водене волухарице и мишеве, нилске коње, бизоне и јелене. Оруђа од кварца и кремена су такође пронађена заједно са животињским костима са траговима посекотина од клања.

Више увида у животни стил подручја Сима дел Елефанте очигледно је из трагова са делимичне круне зуба из Пинкове вилице, за који се верује да је траг истрошености услед употребе рудиментарне чачкалице.

„Ово је још један корак ка разумевању првих Европљана. Сада знамо да је ова прва врста изгледом подсећала на људе које су многи сврстали међу хомоеректусе. Међутим, остаци са локалитета Сима дел Елефанте имају веома посебну комбинацију карактеристика. Требало би наћи више фосила на другим савременим локацијама да би се дошло до чвршћег закључка о идентитету ове врсте“, поручио је др Хосе Марија Бермудес де Кастро, један од челника пројекта Атапуерка.