Решена мистерија блага старог 2.000 година закопаног на Џерзију

Када су откопали 70.000 сребрних новчића, 11 златних огрлица и другог накита откопани на Џерзију 2012. године, стручњаци нису могли да објасне зашто су пребачени на тако забачено и ретко насељено подручје са опасним обалским гребенима.

Сада је геолошко истраживање око локалитета пронашло остатке келтског насеља, што значи да Џерзи није био забачено острво средином првог века пре нове ере.

Подухват проучавања локалитета објављен је у часопису Реквоч (Wreckwatch).

Рид Мид и Ричард Мајлс су о открићу 2012. године одмах јавили надлежнима. Благо су по закону из 1996. године откупиле власти Џерзија за 4,25 милиона фунти, а убрзо је изложено у музеју.

Њих двојица су се касније придружили стручњацима у испитивању блага, за које се верује да је потекло из галског региона Арморика – данашње Бретање и Нормандије, пошто су сви новчићи повезани са тамошњим локалним племеном.

Археолози верују да је велико богатство у брзини склоњено преко мора на Џерзи како би се осигурало да не падне у руке римске армије под заповедништвом Јулија Цезара.

Келтска насеобина на Џерзију

У новом испитивању острва, тим је открио линеарне аномалије у земљишту које се протежу десетинама метара, паралелне и нормалне једне према другим, што све указује на остатке келтске руралне насеобине из касног гвозденог доба у северној Француској.

„Налази представљају део праволинијске ограде која формира облик конзистентан са руралном насељима из касног гвозденог доба у Арморици“, објашњава археолог Арв Дувал-Гатињол.

Мале магнетне аномалије указују на јаме и рупе од стубова грађевина.

„Док је Цезар покорио и опљачкао Бретању 56. године пре нове ере, келтска поморска трговина је бујала. Практично знање о плими и осеци, локације плитких гребена, правци ветрова и места за исцкрцавање преношена су са колена на колено“, истичи др Шон Кингсли, уредник часописа Реквоч.