Лобање из доба викинга откривају шокантан број болести од којих су патили

Истраживачи са Универзитета у Гетеборгу и Музеја Вестерготландс у Шведској, анализирали су људске остатке користећи модерну компјутеризовану томографију (ЦТ) и пронашли доказе о болестима уста, оштећењу костију вилице, инфекцијама синуса и уха, каријесу, остеоартритису и другим проблемима.

„Било је много тога да се прегледа. Пронашли смо много знакова болести код ових особа. Зашто је то тако још не знамо. Не знамо ни каквих је болести било на меким ткивима, јер немамо њихове трагове у скелетним структурама“, рекла је одонтолог Каролина Бертилсон са Универзитета у Гетеборгу.

Тим истраживача је помно анализирао 15 лобања прикупљених на познатом археолошком налазишту Варнем у провинцији Вестерготланд.

Лобање суприпадале одраслим особама које су преминуле у доби од 24 до 60 година.

Путем ЦТ скенирања – а то су прецизни типови рендгенских снимака, у три димензије – истраживачи су видели оштећења и на површини и на унутрашњости лобање, и мапирали су их са могућим узроцима.

То је демонстрација тога – колико драгоцених информација може да се открије оваквим врстама скенирања људских остатака, дајући нам бољу представу о томе како су ти људи живели, у време када је било много мање третмана за бол и болести. Скоро сви знају како је то кад нешто јако боли а лекови не помажу“, додала је Бертилсонова.

Први стоматолошки захвати

Људи тада, објашњавају научници, нису имали медицинску и стоматолошку негу коју ми данас имамо, или супстанце за ублажавање бола, а ни антибиотике. Када би добили неку инфекцију, она је обично код људи тога доба била присутна дуго времена.

Неки чланови истраживачког тима који је иза ове студије су претходно прегледали зубе пронађене на узорцима са истог места, проналазећи опсежне доказе о каријесу, али чак и неке рудиментарне покушаје стоматолошких захвата.

Радови на локацији Варнхем трају већ деценијама. То је иначе значајно верско место, некада највећа црква у Шведској, и место је где су сахрањена три шведска краља.

Истраживачи кажу да би примена њиховог приступа ЦТ скенирању на друге древне остатке могла открити све врсте нових открића која се не би могла уочила нормалним визуелним прегледом – и без изазивања непотребне штете.

„Многе данашње методе које археолози користе су веома инвазивне, са потребом да се уклоне кости или друго ткиво ради анализе“, каже Бертилсонова. „На овај начин можемо задржати остатке потпуно нетакнутим, а ипак извући велику количину информација“, додала је.

Истраживање је објављено у British Dental Journal Open.