Како бактерије у нашим устима утичу на рад мозга и памћење

У студији од 55 учесника са благим когнитивним оштећењима (MCI), они који су у својим устима имали релативно велику количину бактерија из рода neisseria имали су бољу радну меморију, извршну функцију и визуелну пажњу. Чак и у групи од 60 људи без икаквог когнитивног пада, код којих је neisseria доминирала оралним микробиомом, резултати радне меморије су се побољшали.

Тренутна студија, коју су водили истраживачи са Универзитета Ексетер у Великој Британији, сугерише да бисмо промовисањем одређених бактерија у устима могли потенцијално одложити пад когнитивних способности. Ово се може постићи пробиотицима или пребиотицима који могу да подстакну и нахране одређене микробне заједнице у усној дупљи у року од само неколико недеља.

Налази су у складу са другим недавним студијама, које сугеришу да узрок деменције можда долази из унутрашњости уста.

Последњих година, на пример, лоше орално здравље се показало као главни фактор ризика за когнитивни пад. Научници су чак пронашли неке бактерије повезане са обољењем десни у мозгу оних који су умрли од комполикација услед Алцхајмерове болести.

Ипак, нису сви микроби у устима нужно штетни за мозак; неки би могли бити и заштитни. Слично бактеријама у цревима, кључан је лепо избалансиран микробиом.

Род neisseria укључује више од 20 врста бактерија, од којих многе обично мирно живе у носу и устима и могу чак имати здравствене предности.

Недавно су студије откриле да бактерије neisseria могу снизити системски крвни притисак особе помажући да се храна богата нитратима (обично поврће) претвори у азот-оксид.

Азот оксид је кључни сигнални молекул у телу, који штити од болести десни и помаже у контроли и регулисању крвног притиска, као и нашег кардиоваскуларног одговора на вежбање.Такође би могао помоћи у одржавању здравља мозга.

На основу недавних доказа, неки неуронаучници сумњају да азотни оксид може заштитити централни нервни систем повећавајући неуралну еластичност и побољшавајући ефикасност и снагу неуронских порука.

Сигнални молекул може чак смањити неуралну упалу – централни механизам Алцхајмерове болести.

Интригантно је да људи који су генетски предиспонирани за Алцхајмерову болест имају проблема са природном производњом азотног оксида.

Важно је које бактерије доминирају

У тренутној студији, молекуларни биолог Џоана Лерек и њене колеге открили су да од 33 учесника са MCI који су генетски предиспонирани за Алцхајмерову болест, многи имају оралне микробиоме у којима доминира род prevotella, а не род neisseria.

Једна врста prevotelle посебно, p. intermedia, била је предиктор за повишени генетски ризик за деменцију. Ово сугерише да би се могао користити као рани маркер ризика од болести.

У студији, када је код учесника владао род prevotella, било је мање доступног нитрата у устима за претварање у азот оксид, вероватно зато што prevotella користи нитрат за друге начине.

Дакле, промовисањем neisseria и искорењивањем prevotelle у устима, аутори студије мисле да би они потенцијално могли да утичу на доступност азотног оксида, чиме утичу на здравље мозга.

Исхрана богата нитратима, попут медитеранске исхране, повезана је са побољшаним здрављем мозга, али су потребна даља истраживања да би се разумела веза између онога што „стављамо у уста“, нашег оралног микробиома и главних сигналних молекула које производе ти микроби.

Студија из 2021. на здравим старијим људима, на пример, открила је корелацију између оралних микробиома у којима доминира neisseria (и рода који се јавља заједно, званог haemophilus) и концентрације, чак и када се количина нитрата у исхрани променила.

Друга истраживања повезују веће стопе neisseria са млађим узрастом, нижим индексом телесне масе, мањим бројем оштећених зуба и непушењем.

„Заједно, сви ови резултати указују на то да је висока релативна бројност бактерија које припадају модулу neisseria-haemophilus повезана са бољим когнитивним исходима код особа са MCI, као и код здравих старијих људи", закључују Лерекова и њен тим.

Студија је објављена у часопису PNAS Nekus.