Откривене честице нанопластике у флашираној води могу оштетити органе, па чак и плод трудница

Флаширану воду неки сматрају сигурнијом алтернативом за воду коју пијемо са славине, јер је пречишћена и без хемикалија. Међутим, нова студија научника са Универзитета Колумбија и Ратгерс показује да флаширана вода може бити далеко гора када су у питању микроскопски пластични загађивачи који могу да прођу у крвоток, кључне органе, па чак и плаценту.

Претходне студије су откриле да литар флаширане воде може садржати десетине хиљада пластичних честица видљивих микроскопом. Те студије су се зауставиле код открића честица величине једног микрометра (милионити део метра), углавном због технолошких ограничења.

Поменута студија објављена почетком овог месеца користила је новоразвијену ласерску технологију за проналажење још мањих фрагмената, коју је изумео биофизичар са Универзитета Колумбија и коаутор студије, Веј Мин. Тада је откривено просечно 240.000 пластичних фрагмената по литру флаширане воде.

Отприлике за 90 одсто честица се сматра да је реч о нанопластици, која је за разлику од микропластике, способна да прође кроз црева и плућа у крвоток. Одатле, честице могу да се задрже у срчаном мишићу и другим органима, прођу кроз крвно-мождану баријеру у мозак, па чак и у тела нерођене деце кроз плаценту, како открива студија.

Није изненађујуће да је један од најчешћих типова нанопластике у три тестирана бренда флаширане воде (научници нису навели брендове) био полиетилен терефталат или ПЕТ, који се најчешће користи у индустрији флашираних пића, наводе аутори истраживања.

Честице нанопластике носе опасне хемикалије

„Највероватније да ситне честице упадају у воду када се боца стисне или када се врх више пута заврне. Још једна врста пластике која се нашла у узорцима флаширане воде био је најлон. Такве честице могу доћи из филтера дизајнираних да пречишћавају воду”, наводи коаутор студије, Бајзен Јин, професор геохемије на Универзитету Колумбија

До сада је мало истраживања која показују шта тачно нанопластика изазива када уђе у крвоток. Постоје бројни докази да су хемикалије које се користе у производњи пластике штетне за људско здравље и репродукцију сисара.

Чак и ако нанопластика није штетна, студија тврди да може послужити као носач опасних хемикалија које се користе у производњи пластике, као што су бисфеноли, фталати, диоксини, органски загађивачи и тешки метали.

„Они су штетни у високим дозама, повећавајући ризик од рака и пропадања кључних органа као што су бубрези, јетра, срце, репродукција и нервни систем", објашњава др Јин.

Иако нанопластика чини 90 одсто пластичних честица које се налазе у флашираној води, према речима др Мина, оне чине далеко мању масу у односу на остале.

„Закључак студије је да није важна величина честица, јер што су ситније, лакше се пропуштају у другу средину. Такве су честице нанопластике”, истиче коаутор студије Веј Мин.