Професорка Гордана Вуњак за РТС: Дилема између породице и каријере не треба да постоји, могуће је и једно и друго

Награда „Миленијумска жена“ додељује се женама које су постигле изузетне успехе у научном раду и у развоју друштвене заједнице.

Једна од добитница је Гордана Вуњак, професор биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку.

„Награде које стижу од куће су и даље најдраже и највредније за мене, а ова је стигла као комплетно изненађење. Ја нисам знала ни да сам кандидована. Веома је лепо што министарка жена награђује и подстиче резултате жена“, каже проф. др Гордана Вуњак са Универзитета Колумбија у Њујорку.

Истраживања људских ткива и матичних ћелија непрекидно унапређују регенеративну медицину, а професорка Гордана Вуњак тренутно ради на развоју најновијих технологија из те области.

„Већ неколико деценија се користе матичне ћелије. Оно што имамо данас је у ствари да не користимо те ћелије него њихове филолискуте. Вероватно сте чули да за рекомбинантну ДНК, за епстраселуларне протеине које те ћелије изводе. Тако да уместо да користимо ћелије које је много упукованије, користимо те производе“, објашњава Гордана Вуњак.

Показује се као веома важно истицати рад жена у науци, али и препознавати стратегије којима научници данашњице могу да шире своје домете.

„То се сада пуно променило и у Србији и другде, у Америци где сам ја. али није још где би требало да буде. Посебно велика диспропорција постоји на тим вишим нивоима. Наши студенти и докторанди су ан пар са свиховим колегама. Међутим, када идете до позиција директора института, професора, значајних публикација у професији и друштву, ту онда долази до осипања и долази до те вештачке дилеме да ли да имам породицу или да се бавим професијом. То је нешто на чему ја јако радим, прво сопственим примером, а друго помажући у мојој лабораторији, докторандкињама, клиничарима, свима који са мном раде да схвате да то није дилема, да у ствари морамо радити и једно и друго“, истиче професорка.

Будућност зависи од унапређивања здравља. То је могуће, пре свега, сталним савесним и смисленим радом у науци. У томе је значај деловања професорке Вуњак.