Жил Верн: писац који је инспирисао истраживање свемира

Када је француски писац Жил Верн умро 24. марта 1905. године, лет са мотором, који је ставио у средиште своје књиге Робур Освајач из 1886. године, прешао је из фикције у стварност. Само две године раније, браћа Рајт су остварила први лет с људском посадом у историји човечанства.

Ипак, тада је више Вернових предвиђања о технологијама које мењају свет још увек било далеко од остварења. Кружење око Месеца у свемирском броду, како је то описао у свом роману из 1865. Од Земље до Месеца, изгледало је као далека фантазија. Али, то се остварило 1968, само 63 године после смрти Жила Верна, с Насином мисијом Аполо 8.

Верн је врло живописно замишљао могући развој постојеће технологије, а затим је те своје идеје уградио у узбудљиве авантуристичке приче. Та фасцинантна комбинација чињеница и фикције Вернове романе чини и даље идеалним за подстицање интересовања за науку и технологију, упркос свом напретку од када су написани. Зато су Вернове приче инспирисале читав низ научника и проналазача, а то настављају да раде и данас. Ево четири таква примера.

Сајмон Лејк (1866-1945), конструктор подморница

Сајмон Лејк је био амерички поморски конструктор који је дизајнирао неке од првих подморница за америчку морнарицу. Рекао је да га је задужио Жил Верн, посебно његов роман Двадесет хиљада миља под морем (1869-1870), који је први пут прочитао са 10 или 11 година.

Та књига описује „Наутилус“, далеко напреднију подморницу од оних које су постојале када је књига написана. Лејк је био обузет амбицијом да изгради подморницу која би била као „Наутилус“ или би га надмашила по својим особинама.

Направио је одређени напредак, дизајнирајући подморницу под називом „Аргонаут“. Успешно путовање „Аргонаута“ од хиљаду миља 1898. донело је Лејку и велико задовољство због честитке коју је телеграмом упутио сам Верн.

Касније је Вернов унук, Жан Жил Верн, позван да буде „кум“ једне од Лејкових, напреднијих подморница. Она је у част француског аутора чак крштена као „Наутилус“, уочи арктичке експедиције 1931. године.

Алберто Сантос-Думон (1873-1932), пионир авијације и проналазач

Бразилски проналазач Алберто Сантос-Думон не само да је дизајнирао и направио неке од првих ваздушних бродова на моторни погон, већ је и управљао њима. Својим дирижаблом бр. 6. он је 1901. године обишао Ајфелов торањ у Паризу, што му је донело светску славу.

Сантос-Думон наставио је да дизајнира и конструише авионе на погон, као што су једрилице или махокрилци (орнитоптери). У новембру 1906. извео је лет од 220 метара на висини од шест метара у авиону „14-бис“.

У својој књизи Моји ваздушни бродови, Сантос-Думон је поменуо неколико Вернових дела као инспирацију за његову радозналост према свету и технологији, називајући француског писца „омиљеним аутором“ из младости.

Игор Сикорски (1889-1972), пионир авијације

Мајка Игора Сикорског, Марија Стефановна Сикорскаја, усадила му је љубав према Верновим причама. Тај пионир руско-америчког ваздухопловства најпре се одушевио за Вернову књигу Робур Освајач. Она је инспирисала Сикорског да направи хеликоптере по којима је постао познат.

Сикорски је пре Октобарске револуције у Русији конструисао први четворомоторни авион „Руски витез“ који се сматра првом путничким авионом на свету.

Након преласка у Сједињене Државе 1919. Сикорски је такође дизајнирао бројне авионе с фиксним крилима, али је најпознатији по томе што је 1939. године успео да дизајнира хеликоптер „Сикорски ВС-300“, а потом и „Сикорски Р-4“, први масовно произведен хеликоптер на свету.

Константин Едудардович Циолковски (1857-1935), научник

Константин Едуардович Циолковски, један је од пионира модерне ракетне технике и астронаутике. Навео је Жила Верна као особу која га је инспирисала и у њему пробудила интересовање за летове у свемир.

Циолковски се такође угледао на Верна као писца, објављујући 1893. роман На Месецу. Написао је и многа филозофска и научна дела у вези са свемирским путовањима и односом човека са космосом.

Вернови измишљени прикази свемирских бродова који носе лунарне путнике као гранате испаљене из топа никада не би успели у стварности. Насупрот томе, Циолковски је развио теорије о принципима ракетног погона и путовања у свемир која су изводљива и важе све до данас.

Попут Верна, и Циолковски је био уверен да ће људи једнога дана кренути даље у Сунчев систем. „Човек неће увек остати на Земљи; тежња за светлошћу и простором ће га довести до тога да продре преко границе атмосфере, у почетку бојажљиво, али на крају ће да освоји цео соларни простор“, стоји у натпису који је сам Циолковски сачинио за свој надгробни споменик.