На помолу револуција у борби против дијабетеса – вештачка интелигенција предвиђа болест и до 13 година пре обољевања

Више од 500 милиона људи широм света пати од дијабетеса типа два и проналажење нових начина да се открију сви они који су у ризику да развију болест је један од глобалних здравствених приоритета. Процене су да ће до 2050. године милијарду људи боловати од дијабетеса типа два.

Шећерна болест је један од водећих узрока слепила, бубрежне инсуфицијенције, срчаних и можданих удара, као и ампутације доњих удова.

Често се повезује са гојазношћу, неактивношћу и породичном историјом болести, мада нису сви случајеви дијабетеса у тим категоријама.

Доктори и научници су сада развили вештачку интелигенцију за коју се надају да ће трансформисати борбу против дијабетеса, пошто ће моћи да предвиди људе са ризиком до 13 година пре него што оболе.

Откривање суптилних промена у раду срца

Нова технологија анализира очитавања електрокардиограма током рутинских срчаних прегледа. Може да открије суптилне промене, превише мале да их људи примете, а које могу да укажу о томе да је пацијент на путу да развије дијабетес тип два.

Тиме би се омогућило рано интервенисање и помоћ људима да избегну развој болести тако што ће променити начин живота и исхрану.

Национална здравствена служба Велике Британије испробаваће нову вештачку интелигенцију у две лондонске болнице и биће први државни здравствени систем на свету који ће применити овакву технологију, наводи Гардијан.

Они који су заслужни за развој новог оруђа се надају да би, уколико се покаже успешним као што су уверени да хоће, могло да почне да се већ за неколико година примењује у свим болницама у Великој Британији, а онда и широм света.

„Вештачка интелигенција има огроман потенцијал да трансформише негу која би могла да доведе до великог унапређења здравља. Користећи ВИ да се виде скривени знаци у очитавањима ЕКГ-а, технологија би могла да вуде револуционарна у раном идентификовању ризика од дијабетеса типа два“, истиче клинички истраживач, др Либор Пастика.

Рани ефекти дијабетеса и велика прецизност прогнозе

Тим предвођен др Фу Сионг Нг и др Арунашис Сау из болнице Краљевског колеџа развили су нову технологију користећи ЕКГ резултате из болничких архива.

Онда су користили податке уз биолошке базе података Велике Британије, која садржи генетске податке и медицинске картоне више од 500.000 људи и проверавали способност и прецизност нове технологије у откривању суптилних промена у ЕКГ очитавањима.

Ново оруђе мапира ситне патерне ЕКГ-а који су чешћи код оних који ће у будућности развити дијабетес тип два, а онда исте те патерне тражи у новим ЕКГ анализама.

Знаци који откривају ризик су варијације у путовању електричних сигнала срца, попут малих промена у тајмингу, облику и ширењу одређених електричних таласа.

Оруђе може да идентификује и дужа активациона времена електричних импулса или разлике у начину на који се срчани електрични сигнали ресетују.

Док се ове промене чине малим и скоро па неприметним, оне показују ране ефекте дијабетеса на срчану структуру и функцију, много пре појаве симптома.

Тестови су већ показали да ново оруђе прецизно предвиђа ризик код људи различитих узраста, полова, етничке припадности и социоекономског положаја у око 70 одсто случајева.

Када се та предвиђања после упореде са генетским и клиничким информацијама, попут старости и крвног притиска, прецизност предвиђања се још више повећава и обезбеђује веома јасну слику, наводе британски стручњаци.