Обнова египатских пирамида – да ли су туристи важнији од археолошких вредности

Најава из Египата није одушевила археологе који су забринути због потенцијалних негативних ефеката на археолошка налазишта.

„Забринутост је свакако оправдана, али ја бих указао на још неке ствари. Не јавља се то први пут, и не јавља се то ретко. Још почетком 2024. године појавио се такође у Египту случај пројекта обнове плашта Микеринове пирамиде. У сарадњи са јапанским стручњацима и египатска влада – кренули су да обнављају плашт, пошто пирамиде нису тако изгледале пре више хиљада година, већ су имале гранитне плоче. То је било веома контроверзно, али је врло брзо заустављено“, рекао је за РТС Адам Црнобрња из Српског археолошког друштва.

„Ја искрено надам да ова намера расписивања тендера, глобалног тендера, неће отићи у погрешном правцу. Једноставно, та намера расписивања глобалног тендера, не значи да ће то неминовно бити извршено, односно да ће пројекат отићи у том правцу. За сад то тако и изгледа, али се надам да ће као и у многим претходним случајевима, не само у Египту, него и код нас, у другим деловима света, све то лећи како треба, и по правилима струке која глобално важе, без претеране комерцијализације“, додао је.

Египатске пирамиде јесу наслеђе целог света. Зато многи брину о томе – да ли би миленијумима стари споменици културе могли да се заштите.

„Тешко је говорити о конкретном случају јер нико од нас, осим штурих вести које су биле дате у медијима у претходних неколико дана, и неке званичне полуизјаве египатске владе, не зна како би требало да изгледа задатак тог глобалног тендера. Али уопште говорећи, итекако могу да се на добар, правилан начин уклопе остаци прошлости, старих векова или миленијума у савремено ткиво, односно у савремени живот. И ту је јако добар пример, новотворени метро у Солуну“, објаснио је Црнобрња.

Када је реч о метроу у Солуну, тражено је мишљење стручњака, имајући у виду да је откривено више од 300.000 артефаката, древне улице, тргови. У Грчкој су многа градилишта претворена у археолошке зоне. 

„У Грчкој се јако поштују закони који се тичу очувања и истраживања археолошких локалитета, нарочито приликом градње. Археолошка истраживања су одавно почела. Наравно, прва, значајна открића су била везана за византијски период. И колеге из Грчке и из Солуна су такође имали проблеме да се то сачува и презентује. То су те петиције које су пре десетак година слате широм света, где смо и ми колеге из других земаља њих подржавали. Али морам да напоменем и то да та борба је дуго трајала, иако је и сам град био за очување остатака“, каже Црнобрња за Јутарњи програм РТС-а.

Истиче да је у Солуну, инвеститор уложио доста новца, односно око 180 милиона евра, што ће се – исплатити. Солун постаје полако препознатљив и према таквом специфичном метроу, и добија се боља слика града.

Црнобрња на крају каже да је важно да је неопходан одређен степен развоја свести како би се водило рачуна о чувању цивилизацијских тековина, који су важни за идентитет одређене заједнице.