„Нисам отишао у Америку као печалбар, већ због потраге за знањем“: 170 година рођења Михајла Пупина

На данашњи дан пре 170 година рођен је Михајло Пупин, српски и амерички научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Пре сто година добио је и Пулицерову награду за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака".

Први циљ науке јесте да благонаклоно и без предрасуда тумачи језик природе, а то, према Михајлу Пупину даје увид у вечиту истину. А истина је оно што нас чини слободним. Писао је о сусрету науке и вере говорећи да нема ничега ако се не посматра звездано небо.

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године, у селу Идвор. По одласку у Америку, променио је своје име у Михајло Идворски Пупин, чиме је нагласио своје порекло.

Имао је 25 година када је уписао Колумбија колеџ а у џепу свега пет центи. Касније је написао да за младог човека уопште није несрећа да буде без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима ће се сукобити.

Он је снаге имао да првих година ради као физички радник и паралелно учи енглески, грчки и латински језик. На студијама је био ослобођен плаћања школарине зато што је био примеран студент.

Са дипломом првог академског степена Михајло Пупин одлази на Кембриџ, а потом је на Универзитету у Берлину одбранио докторску дисертацију из области физичке хемије. На Колумбији је био професор четири деценије.

„Нисам ја дошао у Америку као печалбар да зарадим паре. Ја сам кренуо у потрагу за знањем и знање ми је донело имање, а не обрнуто”, говорио је научник.

Цео иметак, а био је милијардер, ставио је под хипотеку да би обезбедио средства за Србију у Првом светском рату. Његовим новцем финансиран је пробој Солунског фронта.

Почасни доктор 18 универзитета

Оснивао је фондације у Србији, које су пружале помоћ у школовању и образовању младих, многобројне задужбине и удружења. Поред 34 патента објавио је више десетина научних расправа и аутобиографију за коју је 1924. године добио Пулицерову награду. Недавно је у Њујорку, на Универзитету Колумбија, и обележен век од Пулицерове награде за Пупина.

Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

О животу и делима Михајла Пупина за РТС је говорио професор Петар Кочовић, човек који је целог живота следио пут свог далеког претка.

„И дан данас, ископавамо из архива америчких а и уовде у Србији постоји доста добра архива о Михајлу Пупину, нарочито о две активности – везано за друштво привредника и фондацију Пијаде Пупин“, рекао је проф. Кочовић, који је одржао и држи бројна предавања о лику и делу Михајла Пупина.