И Кина се спрема да крочи на Месец

Кина је прва нација којој је успело да сакупи Месечево камење са тамне стране Месеца, која се никада не види са Земље. Мисија Чангје-6, названа по богињи која наводно живи на Месецу са зецом од жада, донела је крајем јуна 1.935,3 грама узорака на Земљу.

У претходној мисији Чангје-5, у децембру 2020. донесен је 1.731 грам узорака стена – али са предње стране Месеца.

Како изгледа прашина са тамне стране Месеца?

Ове недеље, сви водећи научници окупили су се у Великој дворани народа у центру Пекинга и целокупно руководство Народне Републике добило је дубљи увид у свемир. Специјални контејнер, величине тегле за џем, испуњен је сивом прашином. На прозирном спољашњем зиду стоји ознака CE6C500. Човек са седом косом носи ручну лупу са светлом и пажљиво посматра.

Председник Кине, Си Ђинпинг, изузетно је радознао и похвалио мисије Чангје које трају од 2004. „Двадесет година мисија на Месец је само један од многих примера који демонстрирају снагу наше нације. Постигли смо врхунску науку и снажне резултате – независно од било кога другог“, рекао је Си.

„Дубоки свемир је заједничка спољашња граница читавог човечанства. Свемирска истраживања су заједничка мисија човечанства“, позвао је Си на међународну сарадњу.

Геополитика у вакууму

Кинеско-америчка сарадња 380.000 километара далеко од Земље? Тренутно, то је само пука жеља – из идеолошких разлога.

Јер, амерички Конгрес је још 2011. усвојио закон који Америчкој агенцији за истраживање свемира (НАСА) забрањује било какву сарадњу са Кином.

Притом серија кинеских успеха изазива велику забринутост у Вашингтону. „Кина себе види у новој свемирској трци са САД, коју планира да добије. Тренутно се та трка проширила на свемир између Земље и Месеца“, написали су Марк Берковиц и Крис Вилијамс у извештају Националног удружења за свемирску безбедност (НССА) из Арлингтона, близу Пентагона.

Ипак, америчким истраживачима Месеца је крајем 2023. успело да добију изузеће како би поднели захтев за истраживање кинеских узорака са Месеца. НАСА је америчком Конгресу доставила потврду да у овом специфичном случају „не постоји ризик од преноса података и технологије“.

У првом кругу пријава, у априлу 2024. међу десет кандидата, пет их је било из САД, укључујући и кустоса НАСА за Месечеве стене, Рајана Циглира. Такође, према наводима ЦНСА, на разговорима је био и немачки космохемичар Карстен Минкер са Универзитета у Келну.

Узорци мисије Чангје-6 тренутно се разврставају у Пекингу. Паковање Месечевог камења прикупљеног уз помоћ грабуља је завршено, док ће за узорке прикупљене бушилицом бити потребно још два до три месеца.

Прашина са Месеца – у музеју и као поклон

У Кинеском националном музеју изложен је Месечев камен под називом „Узорак 001“. Мале количине узорака такође се чувају у родном граду оснивача државе, Мао Цедунга, у Шаошану.

Месечеве узорке, и влада у Пекингу вешто користи у дипломатији. Идеја о оваквим поклонима потекла је из Вашингтона. Пре успостављања дипломатских односа између Кине и САД, Збигњев Бжежински, саветник за националну безбедност америчког председника Џимија Картера, током своје посете 1978. поклонио је кинеској влади један грам Месечевог праха.

Кинески Месечев узорак најпре је отишао у Русију. Председник Владимир Путин добио је 1,5 грама узорака са Месеца априла 2022. током своје посете Кини. Годину дана касније и председник Кине, Си Ђинпинг, добио је 1,5 грама Месечевих узорака из Русије, из совјетске мисије на Месец из 1970-их година.

Једна европска земља такође је добила овај драгоцени поклон од Пекинга. Овај ванземаљски дар уручен је председнику Француске Емануелу Макрону 2023. током државне посете Кини. „За заједничка истраживања“, наведено је у Пекингу. Узорак се сада налази у Националном природњачком музеју у Паризу.

Међутим, ко жели да додирне Месечев камен, мора да отпутује у америчку савезну државу Флориду. У Свемирском центру Кенеди, сваки посетилац може да додирне камен тежак 17 грама са бројем „70.215.287“, који је покупио астронаут Џек Шмит 1972. током последње мисије на Месец „Аполо-17".

Кина против остатка света – слетање на Месец до 2030.

До сада је 12 људи крочило на Месец – сви су били амерички астронаути 1970-их година. Они су на Земљу донели укупно 381,7 килограма стења са Месеца.

Америчка свемирска агенција НАСА планира да се поново врати на Месец. У америчком пројекту за Месец „Артемида“, учествују укупно 43 земље – Европска агенција за истраживање свемира (ЕСА), Немачки центар за ваздухопловство и свемир (ДЛР), као и агенције за истраживање свемира Јапана, Израела, Италије, Енглеске и Канаде.

Још у марту 2023. НАСА је представила посаду за следећу мисију с људском посадом која ће летети око Месеца. Међутим, било је техничких проблема са ракетом-носачем. Бар до септембра 2025. тројица америчких и један канадски астронаут остаће на Земљи.

Кинеска агенција за истраживање свемира (ЦНСА) најављује да ће се до 2030. на Месецу говорити и кинески. За разлику од НАСА, која стално мора да тражи средства од Конгреса, амбициозни свемирски програм Кине нема финансијских брига. Влада великодушно финансира овај пројекат, којим демонстрира своју снагу.