Коју улогу је страх одиграо у формирању карте Европе

Раст броја људи на Земљи од краја последњег леденог доба био је далеко од константног, наводи се у саопштењу CSH и додаје се да га обележавају периоди наглог скока, па периоди наглог пада.Разлози за то нису довољно јасно схваћени.

Раније истраживање научника CSH показало је да су на то утицај имали друштвени конфликти, а не само окружење. Новим анализама решили су још један део слагалице.

„Глобално, научници су детаљно истраживали присуство и улогу сукоба у праисторији. Међутим, процена њиховог тачног утицаја на популацију је тешка. Посебно је тешко пошто има и потенцијалних индиректних ефеката као што су људи који из страха напуштају своје пребивалиште или избегавају одређене области", објаснио је Данијел Кондор из CSH.

Нова студија је показала да би такав индиректни утицај сукоба могао да има значајан и дугорочни утицај на кретања друштва у неолитској Европи (од 7000. до 3000. пре нове ере), када није било држава.

„Наш модел у истраживању демонстрира да је страх од сукоба узроковао пад броја становника у потенцијално опасним крајевима. Резултат тога било је гомилање људи на безбеднијим локацијама, као што су узвишења, где је пренасељеност водила до више стопе смртности и слабије плодности", додао је Кондор.

Стална претња спречавала је насељавање људи на преосталој земљи.

„Резултати симулације услова, лепо се поклапају са емпиријским доказима прикупљеним током археолошких ископавања међу којима је и оно у насељу из касног неолита Капеленберг поред Франкфурта.На том месту имамо много примера привременог напуштања пољопривредног земљишта, што је повезано са повлачењем група на локације које се лакше бране од опасности и инвестицијама у велике одбрамбене системе попут зидова и јаркова", објаснио је каже Детлеф Гроненборг, коаутор студије и истраживач у Центру за археологију Лајбниц у Мајнцу.

„Ова концентрација људи у специфичним, лакше брањивим локацијама могла је да доводи до велике разлике у богатству и политичким структурама.Тако индиректне последице сукоба могу да имају кључну улогу у настанку већих политичких друштвено организованих ентитета и настанку раних држава – додао је Питер Тарчин из SCH.

Како би урадили симулацију кретања становништва у неолитској Европи научници су развили компјутерски модел. За његово тестирање користили су податке са археолошких налазишта на различитим локацијама и у различитм периодима.

„То нам је омогућило да утврдимо типичне успоне и падове бројности популација широм Европе. Циљ нам је да наша симулација рефлектује та кретања", рекао је Кондор.

Модел за будућа истраживања

У будућности, наводи се у Извештају SCH, овакав модел би могао да буде од помоћи у тумачењу археолошких доказа, попут знакова пренасељености и коришћења земље.

„Применомм комплексних научних метода развили смо математичке моделе за анализу успона и пада комплексног друштва и идентификацију заједничких фактора" каже Тарчин. За то се користе огромне базе историјских података.

„За најкомплетнију могућу слику кретања становништва кроз године, веома је важна директна сарадња са археолозима. Ова студија је одличан пример потенцијала интердисциплинарне сарадње", рекао је Кондор.