Радници који су градили египатске пирамиде имали су горе услове рада него што смо мислили

Древни египатски радници који су градили пирамиде у Гизи вероватно су били отровани због изложености високим нивоима бакра, што би могао бити најранији пример контаминације металом, кажу археолози.

Нова анализа узорака тла са висоравни Гиза открива контаминацију бакром и арсеном која датира више од 5.000 година од употребе металних алата, посебно оних коришћених за изградњу комплекса пирамида.

Студија, објављена у часопису Geology, бави се анализом седиментног језгра које је избушено у подножју пирамида у близини древне луке Кхуфу, близу реке Нил.

Археолози сумњају да је тај, сада непостојећи рукавац реке, омогућио транспорт грађевинског материјала коришћеног за изградњу пирамида пре више од 5.000 година.

Бројна радна снага од око 7.000 до 20.000 људи, укључујући писаре, зидаре, металске раднике, столаре и предраднике, била је на лицу места како би се завршио пројекат изградње чувених пирамида, наводе у новој студији.

Истраживања наговештавају да су бакарни алати које су користили радници били у легури са арсеном како би ојачали сечива, длета и алатке за бушење.

Истраживачи кажу да је лука играла кључну улогу у транспорту материјала за изградњу гробница, а такође је била и седиште производње бакарних алата.

Научни налази прате порекло металне контаминације на локацији око 3265. године пре нове ере, много раније него што се првобитно очекивало.

Изгледа да је контаминација металом достигла врхунац 750 година касније, око 2500. године пре нове ере, када је градња пирамиде била у касним фазама, која је трајала до око 1000. године пре нове ере.

„Открили смо да је дошло до значајне локалне контаминације током година владавине краљева Кеопса, Кефрена и Микерина, у складу са обрадом метала током припреме и изградње објеката“, написали су научници.

Чини се да су нивои контаминације металима били око пет до шест пута већи од њихових природних позадинских количина откривених у окружењу, кажу истраживачи.

Откриће такође сугерише да је изградња пирамидалног комплекса у Гизи вероватно почела раније него што се мислило, што се поклапа са временом када је ниво Нила почео да опада.

Чак и док се река Нил повлачила, а лука Кхуфу све више смањивала, чини се да се обрада метала наставила.

Контаминација бакром је остала висока чак и током периода грађанских немира око 2200. године пре нове ере када је Нил достигао најнижи ниво.

Док је бакар у ограниченим количинама неопходан за људски живот, изложеност вишим нивоима, како је откривено на локацији, може изазвати штетне ефекте и на људе и на дивље животиње, као што су повраћање, дијареја и мучнина.

Остаје нејасно да ли су се стари Египћани суочили са овим симптомима због контаминације металом и како су се носили са неаведеним проблемима.

„Док је комплекс пирамида довео до стварања изузетног културног наслеђа за човечанство, он је такође означио почетак значајне контаминације металом људи у Гизи“, закључују истраживачи.