Персеверанс у долини Неретве на Марсу открио камен са могућим знаковима древног живота

Шиљати камен у облику врха стреле, назван Чејава Фолз, открио је Насин ровер Персеверанс 21. јула док се пробијао кроз северни обод долине Неретве коју је река некада давно издубила на свом путу до ушћа у кратер Језеро.

Анализа камена димензија 90 са 60 центиметара открила је знакове органског материјала, врло интригантне тачке на површини, сличне онима које се повезују са фосилизованим микробима на Земљи, као и доказе да је вода пролазила преко њега.

Пројектни научник Кен Фарли са Института за технологију у Калифорнији рекао је да је „Чејава Фолз“ најзагонетнији, најсложенији и потенцијално најважнији камен који је Персеваранс до сада испитивао.

Ипак, научници остављају мале шансе да су карактеристичне одлике камена могли да створи и процеси небиолошке природе.

„Са друге стране, имамо прву убедљиву детекцију органског материјала, својствене разнобојне тачке које указују на хемијске реакције микробског живота као и јасан долказ да је вода, неопходна за живот, некада давно пролазила кроз камен“, објаснио је Фарли.

У давној прошлости, Марс је био топлија, влажнија планета. Уколико је живот икада на њему еволуирао, научници верују да би његови трагови остали у камењу и стенама у облику органског материјала и потенцијално фосилизованих остатака.

Анализирање камена „Чејава Фолз“ помоћу инструмената на Персеварансу наговештава да садржи органска једињења. Молекули на бази угљеника су градивни делови свих живих бића, али могу да буду произведени и небиолошким процесима.

Крупне беле вене калцијум-фосфата прожимају камен. Између њих се налазе и наслаге црвеног материјала, највероватније хематита, једног од оксида гвожђа који даје Марсу његову црвенкасту боју рђе. Детаљнија анализа открила је десетине малих тачака, а свака од њих била је оивичена црним прстеном гвођа и фосфата.

Члан мисије астробиолог Дејвид Фланери назвао је тачке великим изненађењем зато што се у камењу и стенама на Земљи такве тачке често повезују са фосилизованим микробима.

Беле тачке на камењу се формирају кроз хемијске реакције хематита које производе гвожђе и фосфат као и енергију коју микроби могу да користе.

Ипак, потребне су додатне анализе и научници очајнички желе да се докопају узорака, али Насин план да их врати са Марса на Земљу наишао је на потешкоће.

Мисија Насе да врати узорке већ је премашила буџет од 11 милијарди долара и одложена је и мали су изгледи да се камење донесе на Земљу пре 2040. године.