Неке слике су толико упечатљиве да могу да нам поремете осећај за време

Нова студија је открила да изглед неких фотографија може променити нашу перцепцију времена које протиче. Штавише, време које неко мисли да је провео гледајући слику, утиче и на враћање успомена.

У низу експеримената, истраживачи са Универзитета „Џорџ Мејсон” у САД тражили су од укупно 170 људи да погледају различите слике које су се појављивале на екрану у трајању од мање од једне секунде. Након гледања, учесници су морали да притисну дугме да назначе да ли мисле да су видели слике на кратко или пак – да су их гледали дуже време.

Истраживачи су открили да су веће фотографије „превариле” мозак да помисли да је човек гледао слике дуже него што је то заправо чинио, док се учесницима експеримента чинило да су слике које садрже много детаља, краће посматрали него што је то био случај.

И ранија истраживања сугеришу да слике утичу на нашу перцепцију времена и пажњу. Повезаност са пажњом је таква да углавном веће и светлије фотографије чине да стичемо утисак да смо их дуже посматрали, уз јачи фокус.

Али те исте карактеристике би могле да ометају део нашег мозга који прати време, па се чини да оно брже пролази. Садржај слика, а не само њихова сложеност, такође може имати код неких људи већи утицај, него код других.

Налази из најновије студије мало помажу у решавању различитих теорија о перцепцији протока времена.

„Да ли нам се чини да смо неке слике гледали дуже зато што су упечатљивије, или их дуже памтимо зато што смо их заиста дуже гледали?“, једно је од питања која поставља у својим истраживањима когнитивни неуронаучник Алекс Ма и његове колеге.

Испоставило се да је и једно и друго – тачно. У лабораторијским експериментима неки учесници враћени су да погледају другу колекцију слика, од којих су половину видели претходног дана.

Сматрало се да су слике које су оцењене као упечатљивије гледане дуже, а овај ефекат је био константан код свих испитаника.Такође, боље су биле запамћене слике које су се дуже посматрале.

Разматрајући начине да објасне ове налазе, Ма и колеге сугеришу:„ На овај начин, време се шири или компресује како би се повећала количина информација које се могу обрадити у било ком случају“.

Вештачка неуронска мрежа

Да би тестирали ту идеју, користили су вештачку неуронску мрежу за моделирање визуелног система, у којем се слике прогресивно обрађују током времена.

„Утврдили смо да се слике које се памте брже обрађују и да ово повећање брзине обраде предвиђа и продужење и повећану прецизност перципираних (временских) трајања“, извештавају Ма и колеге.

Али, као што су друга истраживања истакла, оно што слику чини незаборавном може бити лична ствар. Слике за које сматрамо да су емоционалне могу искривити време што има смисла јер делови мозга који обрађују време такође регулишу емоције. Дакле, има још много тога да се разуме о томе како наш мозак перципира време и како се то разликује од особе до особе. Резултати ипак показују једну ствар: Перцепција времена мозга је све, само не стабилна.

„Ови налази пружају доказе за везу између карактеристика слике, перцепције времена и памћења која се може даље истраживати“, закључују аутори.

Студија је објављена у часопису Nature Human Behaviour.