ДНК узорак открива интригантне детаље о кинеском цару из шестог века

Цар Ву био је део династије Северни Жоу и владао је Кином од 560. до 580. године. Заслужан је за уједињење северног дела древне Кине током посебно хаотичног периода.

Археолози су пронашли његову гробницу на северозападу Кине 1996. године. У студији објављеној у стручном часопису Current Biology, истраживачи су описали резултате анализе генетског материјала његових остатака, међу којима је била скоро комплетна лобања. Сакупили су информације о његовом изгледу, здрављу и пореклу.

Цар је припадао мало изучаваној номадској групи званој Сјанби или Серби која је живела та територији данашње Монголије, северне и североисточне Кине. Анализа генома секвенционираног из ДНК узорка сугерише да је Ву имао смеђе очи, црну косу и тамну до средње тамну боју коже.

„Неки научници тврде да су Сјанби имали ’егзотичан’ изглед, који је подразумевао густу браду, истурен корен носа и плаву косу. Наша анализа показује да је цар Ву имао типичне карактеристике лица источне или североисточне Азије“, наводи Шаокинг Вен, коаутор студије и ванредни професор на Универзитету Фудан у Шангају, у саопштењу за јавност.

Аутори истичу да се надају да би ДНК материјал могао да расветли Вуов узрок смрти.

Према резултатима студије, цар је изненада преминуо у 37. години. Објашњења за његову смрт изнесена у историјским текстовима укључују болест и намерно тровање.

Тим није могао да пронађе ниједан коначан доказ о узроцима смрти кинеског владара. Међутим, истраживачи кажу да су открили генетску подложност можданом удару, што би могло да објасни неке од симптома које историчари приписују Вуу: спуштање капака, слепило и неправилан ход.

Археолози све више примењују технику анализе веома старог генетског материјала да би извукли информације из костију, зуба, артефаката и тла у пећинама. 

Реконструкција Вуовог лика 

На основу података добијених анализом генетског материјала кинеског цара, тим је покушао да прикаже како би он изгледао уз помоћ три-де реконструкције лица.

„Студија нуди интригантан увид у историјску фигуру цара Вуа, при чему представљена апроксимација лица изгледа убедљиво реалистична“, рекао је Тобајас Холтон, предавач краниофацијалне идентификације и форензичке реконструкције на Универзитету Данди који је радио на реконструкцији лица историјских личности. Холтон није био укључен у студију.

„Детаље у вези са бојом (коже, косе и очију) није могуће предвидети само на основу прегледа остатака скелета, што генетску анализу чини алатом који даје додатне информације“, објашњава Холтон.

Међутим, студија није дала довољно детаља о другим морфолошким варијаблама као што су дебљина коже, мишића и слојева масти који обавијају кости лица, као ни положај очне јабучице, облик обрва, ширина носа и висина усана, фактори који се могу укључити у реконструкцију лица, нагласио је Холтон. 

Сјанби или Серби, слабо проучен народ

Занимљивије од царевог изгледа било је његово порекло, то јест припадност Сјанбима, рекао је Џонг Хунгвон, ванредни професор Школе биолошких наука Националног универзитета у Сеулу.

Џонг, који није био научног тима истраживања, проучавао је Сјанбе, засебно номадско царство које је нагнало Кину да изгради чувени Велики зид.

Генетска анализа је показала да се цар Ву био потомак народа који се мешао са Хан Кинезима, данас доминантном етничком групом у Кини.

„Мислим да је важно разумети елитну групу којој је припадао, а која је настала спајањем припадника Сјнабија и народа Хан, а не њега самог“, нагласио је професор Џонг.

Према његовим речима, ова група је ретко проучавана у генетици и ова студија представља један од првих таквих случајева. Џонг је упоредио народе Сјанби и Сјунгну са германским племенима као што су Франци и Готи који су окупирали делове Римског царства док се оно распадало.

Приметно је, наводи професор Џонг, да је цар Ву имао релативно висок проценат порекла из групе познате као древни северни Азијати, с обзиром на то да су Сјанби били у интеракцији са доминантним Хан Кинезима неколико векова пре тог тренутка.

Ву је владао током периода кинеске историје који се често сматра „мрачним добом хаоса“, са династијама које су се брзо уздизале и падале, каже Брајан Милер, доцент за уметност и археологију Централне Азије на Универзитету у Мичигену.

Професор Милер, који није био укључен у студију, рекао је да је то период историје који захтева додатна проучавања.

„Занимљиво је видети генетску студију, али ниједан од налаза ове студије није изненађујући. Знамо да су се највиши, владарски слојеви народа међусобно венчавали, али шта је са осталима, у којој мери је нижим друштвеним слојевима било дозвољено да се мешају? Мислим да би ту генетика заиста могла да почне да прича занимљиву причу“, поручио је др Милер.