Антропоноза - чешће човек зарази животињу, него животиња човека

Вирус ХИВ-а прешао је са шимпанзе на човека, а многи стручњаци верују да је вирус који је изазвао пандемију ковида 19 потекао од слепих мишева.

Како се наводи у новој студији Лондонског института за генетику у оквиру које је истражено 12 милиона вирусних генома, откривено је око 3.000 вируса који су прешли с једне врсте на другу.

Установљено је да људи чешће преносе вирусе животињама, него животиње људима.

У око 79 одсто случајева евидентиран је вирус који прелази са једне животињске врсте на другу.

Преосталих 21 одсто вируса везује се за људе.

Антропоноза и зооноза

Од тога, 64 одсто биле су трансмисије са човека на животињу, познате као антропоноза, а 36 одсто биле су трансмисије са животиње на човека, назване зооноза.

Животиње погођене антропонозом укључују кућне љубимце као што су мачке и пси, припитомљене животиње – свиње, коње и говеда, птице – кокошке и патке, примате као што су шимпанзе, гориле и дрекавци, и друге дивље животиње – ракуне, црне чупаве мармозете и афричког миша меког крзна.

Истраживање Лондонског института за генетику показало је да је већа вероватноћа да ће дивље животиње добити вирусе од људи него на неки други начин.

Утицај човека на животну средину је огроман

„Истраживање указује да је наш утицај на животну средину и животиње око нас - огроман“, рекао је Седрик Тан, докторанд на Колеџу у Лондону, водећи аутор студије која је објављена у часопису Екологија и еволуција.

Људи и животиње су домаћини небројених микроба који могу „прескочити“ на другу врсту кроз блиски контакт. Студија је проучавала пренос вируса који укључује све групе: сисаре, птице, гмизавце, водоземце и рибе.

"Вируси могу да скачу између различитих врста укључујући директан контакт са зараженим течностима, или да их угризу друге врсте. Међутим, пре него што вирус може да скочи на новог домаћина, он мора да поседује биолошки алат, или да стекне адаптације специфичне за домаћина, да уђе у ћелије нове врсте домаћина и искористи његове ресурсе“, рекао је је Седрик Тан.

Пандемије које су убиле милионе људи биле су проузроковане патогенима као што су вируси, бактерије и гљиве које су прешле на људе са животиња. Зооноза је била примарна брига у погледу опасних заразних болести у настајању.

„Огромна већина патогена који циркулишу код људи добијена је од животиња у неком тренутку“, рекао је биолог и коаутор студије Франсоа Балоук, директор Института за генетику Ју-Си-Ел-Еја.

„Тренутно највећа претња је птичји грип Х5Н1, који кружи међу дивљим птицама. Главни разлог зашто недавни скокови домаћина могу бити тако разорни је то што популација врста домаћина нема већ постојећи имунитет на нову болест“, додао је Балоук.

Куга

Црна смрт из 14. века када је бактеријска болест бубонска куга убила милионе људи у Европи, Азији, на Блиском истоку и у северној Африци, проузрокована је бактеријом која нормално циркулише међу дивљим глодарима.

„У неким случајевима, вирус може да почне да циркулише, да изазове болест, епидемију, пандемију или чак постане ендемски патоген. Мале епидемије зооноза су вероватно прилично честе, чак и ако пропустимо огромну већину њих", рекао је Франсоа Балоук, директор Института за генетику.