Људи у градовима полако губе способност да варе биљке

Западњачка, индустријска исхрана значајно мањка у влакнима и чини се из темеља мења начин на који наша црева варе биљну материју.

Упркос томе што су воће и поврће кључан део човечје исхране, научници све боље разумеју како наша тела разлажу најраспрострањеније органско једињење на планети – целулозу.

Нова студија међународног тима стручњака открила је претходно непознате микробе који се крију у цревима и способни су да разлажу целулозу.

Деценијама се претпостављало да људи не могу да разграђују целулозу, као што су за то способне краве, коњи, овце и други сисари. Тек је 2003. године у људским цревима откривена бактерија која вари ова влакна.

На основу гена те бактерије, научници су кренули у потрагу за другим попут ње. Исцрпна анализа фекални узорака тестирала је цревне микробиоме људи из различитих делова света и историјских периода.

Наша црева, испоставило се, поседују неколико врста микроба који се хране целулозом, а који до сада нису откривени.

Сва три микроба припадају роду ruminococcus и поседују гене повезане за разлагањем целулозе.

У фекалним узорцима ловаца-сакупљача, руралне популације и древних људи (који су живели пре 1.000 и 2.000 година) ова три микроба налазе се у изобиљу.

У популацији модерних, индустријализованих друштава, међутим, истих микрова има много мање.

„Ови налази имплицирају пад броја ових врста у људским цревима, највероватније узрокованог преласку на западњачке животне навике и исхрану“, наводе аутори студије, предвођене микробиологом Саром Мораис за Универзитета „Бен Гурион“ у Израелу.

Могуће је, како кажу, да уколико су микроби реда ruminococcus лишени биљних влакана – њихов број у цревима ће опадати. Научници страхују да смањење броја ових врста доприноси слабијем метаболичком здрављу модерних, убраних људи.