петак, 01.03.2024, 07:11 -> 10:38
Извор: РТС, Science Alert
Саосећајност - може ли се емпатија накнадно стећи
Емпатија је осећање или „опипавање“ туђих емоција, као и способност да се замисли како се други осећају, што је квалитет који је, чини се, све ређи.
Добра вест је да бисмо могли да ширимо емпатију и саосећање кроз друштвену интеракцију. То је закључак нове студије међународног тима истраживача који је спровео четири одвојена експеримента са намером да „измере“ промене у емпатији на основу понашања више од 50 волонтера.
Први резултати су показали да су нивои емпатије код учесника, мерени како на основу изјашњавања испитаника, али и скенирањем мозга, имали тенденцију да се мењају у складу са реакцијама других, што указује да би се брига за друге могла проширити кроз заједницу, ако је покаже довољно људи. Студија је такође показала и да недостатак емпатије такође може бити „заразан“.
„У зависности од тога да ли су примећене емпатичне или неемпатичне реакције, давали смо учесницима пројекта више или ниже оцене“, каже неуронаучник Грит Хајн са Универзитета у Вирцбургу у Немачкој.
У сва четири експеримента, нивои индивидуалне емпатије су прво мерени након што су учесници гледали видео-снимак на коме је извесној особи задаван бол у пределу руке. Затим им је приказано како други појединци реагују на исте видео-снимке, а нивои емпатије су поново измерени.
„Флуидност" емпатије
Видети друге како емпатично реагују повећало је знаке емпатије код осталих учесника. Другим речима, чини се да је емпатија коју показујемо прилично флуидна и на њу могу утицати људи и окружење.
Један тест је укључивао функционалну магнетну резонанцу која је омогућила истраживачима да измере неуронску активност одређених региона мозга.
Промене су примећене у предњем делу инсуле, што је од раније било повезано са емпатијом. Уз помоћ неких математичких модела, тим је показао да промене емпатије вероватно имају основу у стварном учењу, а не у имитацији или допадљивости људима.
„Добра вест из наших студија је да имамо средства да обликујемо способност за емпатију код одраслих кроз одговарајуће мере", каже Хајн.
Емпатија је сложена карактеристика, указује на алтруистичке везе и гради друштвене односе, док потенцијално некима даје предност у односу на њихове пријатеље и комшије. Способност разумевања перспективе других може чак бити одговорна за саме темеље модерне цивилизације, сугеришу нека истраживања.
Ово није прва студија која упућује на закључак да би емпатија (или недостатак исте) могла бити заразна, а налази могу бити корисни у свим врстама сценарија – не само на радном месту. Атмосфера којој недостаје емпатија има потенцијал да учини запослене мање обзирним и мање је вероватно да ће размишљати о другима, преноси портал Science Alert.
Истраживање је објављено у часопису PNAS.
Коментари