Како премостити неједнакости у лечењу рака

Србија се прикључила обележавању Светског дана рака поруком да је потребно премостити неједнакости у лечењу рака, и да не треба да постоје „заборављени типови рака“, као што је сада случај, закључено је на конференцији за медије, у организацији Удружења медикалних онколога Србије (УМОС).

Светски дан борбе против рака обележава трећу годину кампање #CloseTheCareGap, са позивом Владама да смање неједнакости које постоје у доступности терапији рака.

Велики допринос савременој системској терапији малигних болести постигнут је увођењем нових лекова на листу лекова РФЗО, почетком године.

„Тиме се заиста смањује неједнакост у лечењу рака у нашој земљи, поготово увођењем имунотерапије у лечењу других врста тумора. УМОС ће наставити промоцију најсавременијих лекова који су међународно препоручени, а и даље нису на листи лекова“, изјавио је проф. ВНС др сци мед Даворин Радосављевић, директор Клинике за интернистичку онкологију, Институт за онкологију и радиологију Србије.

Рак није једна болест већ напада многе органе и ткива различитим механизмима.

„Светска јавност јесте схватила да се посвети лечењу рака мокраћне бешике, док је код нас је рак мокраћне бешике „заборављени рак“ који сада у свету има нове терапијске опције и даје наду пацијентима да са том опаком болешћу дуже и боље живе. Очекујемо да постане ускоро доступан пацијентима и у Србији“, изјавио је проф. др сци. мед. Зоран Џамић, директор Клинике за урологију, Универзитетски клинички центар Србије.

Пацијенти са раком мокраћне бешке јављају се касно, зато апелују и веома је важно да се свако ко примети неке симтоме, а поготово крв у урину, одмах јави лекару.

„Више од 2.500 хиљаде људи оболи сваке године у нашој земљи од рака мокраћне бешике, док за више од 1.000 њих ова болест има фаталан исход, и зато је веома битно увођење имунотерапије, као најсавременијег облика лечења“, изјавила је НС др сци мед Сузана Матковић, онколог, Институт за онкологију Србије.

Република Србија неколико година уназад чини доступним иновативне терапијске опције, али потреба за новим ефективним лечењем и увођењем савремених опција за лечење за многе групе пацијената и даље постоји.