Древни град изграђен пре два и по миленијума откривен у Амазонији

Куће и тргови у области Упано у источном Еквадору били су повезани запањујућом мрежом путева и канала.

Подручје лежи у сенци вулкана који је створио плодоносно земљиште, али је такође могао да доведе и до уништења некадашњих насеобина.

До сада се знало за древне градове у планинским пределима Јужне Америке, попут Мачу Пикчуа у Перуу, и веровало се да људи живе само номадски или у малим насеобинама у Амазонији.

„Ово је старије од било ког другог локалитета који познајемо у Амазонији. Имамо евроцентричан поглед на цивилизацију, али ово показује да морамо да променимо нашу идеју о томе шта је култура и цивилизација“, каже проф. Стефан Ростан из Центара за научна истраживања у Француској, који је водио истраживање, преноси Би-Би-Си.

„Ово мења начин на који посматрамо амазонске културе. Већина људи замишља мала племена, вероватно голих људи, како живе у колибама и крче земљу – ово показује да су древни становници ових предела живели у компликованим урбаним друштвима", каже коаутор Антоан Дорисон.

Град је изграђен пре око 2.500 година, а према археолозима, људи су у њему живели вероватно скоро хиљаду година.

Тешко је тачно проценити колико је људи тамо живело у било ком тренутку, али научници кажу да је то сигурно 10.000, ако не и 100.000 становника.

Археолози су комбиновали копнена ископавања са истраживањем површине од 300 квадратних километара користећи ласерске сензоре причвршћене на авион како би идентификовали остатке града испод густог растиња и шуме.

Ова ЛиДАР технологија пронашла је 6.000 правоугаоних платформи површине од око 20 са 10 метара и висине два до три метра.

Биле су распоређене у групе од три до шест јединица око трга са централном платформом.

Научници верују да је већина били куће за становање, али да су неки били у церемонијалне сврхе. Један комплекс, у Киламопеу, укључивао је платформу површине 140 са 40 метара.

Изграђени су тако што су одсецали брдо и стварали платформу на врху. 

Мрежа правих путева и стаза повезивала је многе платформе, укључујући и ону која се протезала 25 километара.

Др Дорисон је истиче да су ови путеви били најупечатљивији део истраживања.

„Мрежа путева је веома софистицирана. Протеже се на огромном растојању, све је повезано. И има правих углова, што је веома импресивно", каже професор и објашњава да је много теже направити прав пут него онај који се прилагођава рељефу пејзажа.

Он верује да су неки имали „веома моћно значење“, можда повезано са церемонијом или веровањем.

Научници су такође идентификовали насипе са бранама са обе стране за које верују да су канали који су помагали у управљању обилним водама у овој области.

Било је знакова безбедносних мера по градовима – неки ровови су блокирали улазе у насеља, а можда су и доказ претњи од оближњих непријатељски настројених племена.

Истраживачи су први пут пронашли доказе о граду седамдесетих година, али ово је први пут да је после 25 година рада завршено свеобухватно истраживање.

Онo открива велико, сложено друштво које изгледа чак и веће од добро познатих друштава Маја у Мексику и Централној Америци.

„Замислите да сте открили другу цивилизацију попут Маја, али са потпуно другачијом архитектуром, коришћењем земљишта, керамиком“, каже Хозе Иријарте, професор археологије на Универзитету Ексетер, који није био укључен у ово истраживање.

Неки од налаза су „јединствени“ за Јужну Америку, објашњава Иријате, указујући на осмоугаоне и правоугаоне платформе распоређене једна до друге.

Јасно је да су друштва била добро организована и међусобно повезана, додаје, наглашавајући дуге потопљене путеве између насеља.

Не зна се много о људима који су ту живели и каква су била њихова друштва.

У платформама су пронађене јаме и огњишта, тегле, камење за млевење биљака и спаљено семе.

Људи Киламопе и Упано који тамо живе вероватно су се углавном бавили пољопривредом. Јели су кукуруз и слатки кромпир, а вероватно пили „чичу“, врсту слатког пива.

Професор Ростан каже да је на почетку своје каријере био упозорен на ово истраживање јер су научници веровали да ниједна древна цивилизације није живела у Амазонији.

„Али ја сам веома тврдоглав, па сам то ипак урадио. Сада морам да признам да сам прилично срећан што сам направио тако велико откриће“, признаје Ростан.

Следећи корак за истраживаче је разумевање шта се налази у суседној области од 300 квадратних километара која још није истражена.