петак, 29.12.2023, 17:15 -> 17:31
Извор: РТС, CNN
Цигле печене у доба краља Набукодоносора II апсорбовале снажан удар Земљиног магнетног поља
Пре неколико хиљада година, Земљино магнетно поље претрпело је значајан пораст јачине у одређеним деловима планете, између осталог и на простору древног краљевства Месопотамије. Људи у то доба вероватно нису осетили ову промену, али одређени докази, укључујући до скоро непознате детаље, сачувани су у циглама од блата које су пекли, показало је ново истраживање.
Када су научници недавно испитали цигле које потичу из периода од трећег до првог миленијума пре нове ере у Месопотамији – која је обухватала данашњи Ирак и делове данашње Сирије, Ирана и Турске – открили су „магнетне потписе“ на онима из првог миленијума, што указује да су цигле печене у време када је Земљино магнетно поље било необично јако. Печати на циглама са именима месопотамских краљева омогућили су истраживачима да потврде временски распон овог магнетни удара.
Налази научника кореспондирају са познатим магнетним таласом који се зове „геомагнетна аномалија из левантинског гвозденог доба“, који се догодио између 1050. и 550. године пре нове ере. Ово је раније документовано у артефактима са Азора, из Бугарске и Кине коришћењем археомагнетне анализе – испитивање зрна у грнчарији и керамичким археолошким предметима – у потрази за траговима о магнетној активности Земље, објавили су научници у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
„Заиста је узбудљиво да древни артефакти из Месопотамије помажу да се објасне и забележе кључни догађаји у историји Земље, као што су флуктуације у магнетном пољу“, наводи коаутор студије Марк Алтавел, професор археологије Блиског истока и науке о археолошким подацима на Институт за археологију Универзитета у Лондону.
„То показује зашто је очување древног наслеђа Месопотамије важно за науку и човечанство уопште“, нагласио је Алтавел у изјави за Си-Ен-Ен.
„Стене које је направио човек“
Када древни артефакт садржи органску материју, као што је кост или дрво, научници могу да одреде његову старост кроз радиокарбонско датирање, које упоређује омере распадања сачуваних у изотопима угљеника. Али за неорганске артефакте – грнчарију или керамичке предмете – неопходна је археомагнетна анализа да би се открила њихова старост, рекао је главни аутор студије Метју Хауланд, доцент на Одељењу за антропологију на Државном универзитету Вичита у Канзасу.
Пошто је грнчарија најчешћи тип артефаката на археолошким налазиштима широм света, ова техника је витална допуна радиокарбонском датирању, рекао је Хауланд за Си-Ен-Ен.
„Археомагнетно датирање се може применити на било коју врсту магнетно осетљивих материјала који су загревани“, објашњава Хауланд. А његова корисност превазилази археологију.
„Геолози често користе анализу стена да би проучавали Земљина магнетна поља, али у новије време када не постоји могућност проучавања скорашњих стена које још нису имале времена да се формирају, морамо да користимо археолошке артефакте“, додаје Хауланд.
„Зато можемо да замислимо цигле од блата или грнчарију као стене које је направио човек за проучавање променаЗемљиног магнетног поља.“
Пре ове нове студије, било је мало прецизних археомагнетних доказа из месопотамских артефаката који потичу из овог историјског периода.
„Недостатак података заиста је ограничио нашу способност да разумемо услове Земљиног магнетног поља у том региону“, напомиње Хауланд. То је такође значило да археолози нису могли тачно да израчунају старост многих локалитета у Месопотамији, „невероватно важном региону у светској археологији“.
Магнетна привлачност
Земља је окружена магнетосфером – невидљивим мехуром магнетизма који настаје снажним мешањем растопљених метала у Земљином језгру. Она спречава да нашу атмосферу однесу снажне олује које избацује Сунце. Магнетосфера је константно присутна милијардама година, али њена снага расте и слаби током времена. (На људско здравље не утичу директно флуктуације магнетног поља, према Геолошком заводу САД.)
Глинени артефакти који су печени на високим температурама задржавају „отисак прста“ Земљиног магнетизма у то време у минералима као што је оксид гвожђа на које утиче магнетизам. Преузимање тог отиска прста укључује серију магнетних експеримената који више пута загревају и хладе објекат, излажући га магнетним пољима и затим их уклањају. Овај процес ствара серију нових отисака прстију, који се пореде са оригиналним магнетним интензитетом објекта.
Научници затим могу да упореде објекат са одређеним периодом активности у Земљином магнетном пољу.
„Све у свему, ово је узбудљив посао јер нам помаже да разумемо шта Земљино магнетно поље ради током времена и такође ће помоћи да се утврди старост артефаката што би иначе било немогуће“, рекао је Каује С. Борлина, постдокторски сарадник на Одељењу мауке о Земљи и планетама на Универзитету Џон Хопкинс.
Борлина, који није био укључен у студију, спроводи истраживања о древним и савременим магнетним пољима и њиховом утицају на формирање планета и њиховој настањивости.
„Оно што је најважније, ови записи високе резолуције су кључни за разумевање како би ови магнетни удари на површини могли да се повежу са оним што се дешава унутар Земље“, рекао је Борлина за Си-Ен-Ен. „Нарочито у спољашњем језгру где се генерише Земљино магнетно поље."
Нова анализа не само да је попунила важну празнину у подацима – она је такође открила нове трагове о магнетној аномалији тог периода.
Од 32 камена које су истраживачи узорковали, пет је носило печате који их повезују са владавином Набукодоносора II, између 604. и 562. пре нове ере. Мерења магнетизма у камењу показала су да је магнетно поље јачало брзо и интензивно када су цигле направљене. Печати на циглама су стога оставили траг магнетног удара који је трајао само неколико деценија.
„Следећи кораци су да наставимо са овим радом, применимо га на више цигли од блата из Месопотамије и додатно побољшамо криву коју можемо да произведемо о интензитету Земљиног магнетног поља током времена“, наглашава Хауланд.
Коментари