Постоји нешто јединствено на вашем језику што утиче на то колико уживате у храни

Делови површине језика која је пуна испупчења, односно квржица које зовемо папиле, се слажу у јединствене обрасце величина и положајe, пружајући сваком од нас посебан осећај додира и укуса.

Само једна од папила, може се користити за идентификацију одређене особе у малој групи људи са тачношћу од 48 процената, открили су истраживачи.

„Били смо изненађени када смо видели колико су ове карактеристике које се мере микронимаа јединствене за сваког појединца“, објашњава научник за податке Универзитета у Единбургу Рик Сакар.

„Замислите да сте у могућности да дизајнирате персонализовану храну прилагођену условима одређених људи и угрожених популација и тако осигурате да могу добити најбоље укусе“, рекли су истраживачи.

Жене и млади су осетљивији на различите укусе

Наши језици су компликовани органи. Међу ситним избочинама на његовој површини налазе се структуре зване фунгирормне папиле, које нам омогућавају да откријемо када је нешто слатко, кисело или нешто друго. Сваки квадратни центиметар нашег језика садржи до 200 ових квржица.

Затим, ту су филиформне папиле. Без рецептора за укус, они детектују текстуру хране додиром. Ове папиле су способне да мере трење и влажност, што може да варира у зависности од присуства пљувачке, тако да играју улогу у информисању нашег мозга о нивоу глади.

Користећи 3Д микроскопске скенирање преко 2.000 људских папила од 15 људи, обучени АИ алат је разврстао који облици одговарају којем типу: укус или додир.

Мапирањем облика и положаја папила, програм на коме су истраживачи радили, би могао да идентификује тип папиле са 85 посто тачности.

Такође су открили да жене и млађи људи у групи људи који су учествовали у експерименту, имају шиљате папиле.

„У прошлим истраживањима, примећено је да жене и млађи људи имају већу густину гљивичних папила, што се приписује варијацијама у перцепцији укуса, а примећено је да су жене чешће осетљивије на укусе“, пишу истраживачи.

Међутим, са само 15 појединаца у оквиру испитивања, и даље су потребне веће студије да би се потврдили трендови уочени у овом истраживању.

„Ова студија нас приближава разумевању сложене архитектуре површина језика“, закључује Сакaр.

„Сада планирамо да користимо ову технику која комбинује вештачку интелигенцију са геометријом и топологијом, да бисмо идентификовали карактеристике микронске величине на другим биолошким површинама. Ово може помоћи у раном откривању и дијагностици необичних израслина у људским ткивима“, додаје Сакaр.

Истраживање је објављено у часопису Scientific Reports.