Колико мачка као љубимац може да утиче на опасност од добијања шизофреније

Нови преглед анализа и истраживања сугерише да би код особа које имају мачку као кућног љубимца потенцијално могао да се удвостручи ризик од поремећаја повезаних са шизофренијом. Аустралијски истраживачи су спровели анализу 17 студија објављених у последње 44 године, из 11 земаља, укључујући САД и Велику Британију.

„Пронашли смо везу између широко дефинисаног власништва над мачкама и повећане шансе за развој поремећаја повезаних са шизофренијом“, пише психијатар Џон Мекгрет и његове колеге истраживачи, сви из квинслендског Центра за истраживање менталног здравља.

Идеја да би мачке као кућни љубимци могле бити повезане са ризиком да њихови власници оболе од шизофреније појавила се у једној студији још 1995. године, а као узрок сугерисано је излагање паразиту Toxoplasma gondii. Досадашња истраживања, ипак су износила различите закључке о том питању.

Студије су откриле да боравак у близини мачака током детињства може повећати вероватноћу да особа развије шизофренију; међутим, нису све студије пронашле исту повезаност.

Неки такође повезују блискост с мачкама и боравак у близини мачака са вишим резултатима на скалама које мере особине повезане са шизофренијом – што утиче на нечије мисли, осећања и понашање – и психотична искуства, али опет, друге студије не показују ову везу.

Различити закључци студија о повезаности чувања мачке и оболевања од шизофреније

Да би добили јаснију слику, Мекгрет и његов тим кажу да постоји потреба за темељним прегледом и анализом свих истраживања о овим темама.

Паразит Т. gondii је углавном безопасан и може се пренети преко недовољно куваног меса или контаминиране воде.

Угриз заражене мачке или измет заражене мачке такође може пренети овај паразит. Процењује се да је могуће да је око 40 милиона људи у САД заражено овим паразитом, обично без икаквих симптома.

У међувремену, истраживачи настављају да проналазе све чудније ефекте које ове инфекције могу имати.

Када се нађе једном у нашем телу, Т. gondii може да се инфилтрира у централни нервни систем и утиче на неуротрансмитере. Паразит је повезан са променама личности, појавом психотичних симптома и неким неуролошким поремећајима, укључујући шизофренију.

Међутим, веза не доказује да Т. gondii изазива ове промене или да је паразит пренет на човека са мачке.

Нова анализа 17 студија открила је „значајну позитивну везу између широко дефинисаног власништва над мачкама и повећаног ризика од поремећаја повезаних са шизофренијом“.

„Открили смо да су појединци изложени мачкама имали отприлике двоструко веће шансе за развој шизофреније“, пише тим. Ипак, треба имати на уму неке важне ствари, као што је чињеница да су 15 од 17 студија биле студије контроле случаја. Ова врста истраживања не може доказати узрок и последицу, а често не разматра ствари које су могле утицати и на изложеност и на исход.

Један број проучаваних студија био је „лошег квалитета“, што аутори такође истичу.

Налази су били недоследни у свим студијама, али они вишег квалитета сугеришу да су асоцијације у неприлагођеним моделима можда биле последица фактора који су могли да утичу на резултате.

Утицај фактора протока времена

Једна студија није пронашла значајну повезаност између поседовања мачке пре 13. године и каснијег развоја шизофреније, али је пронашла значајну везу када се власништво мачке сужава на одређени период (од 9 до 12 година). Ова недоследност сугерише да кључни временски оквир за излагање мачкама није јасно дефинисан.

Студија у САД, која је укључивала 354 студента психологије, није пронашла везу између поседовања мачке и резултата шизофрених поремећаја. Међутим, они који су доживели мачји ујед имали су веће резултате у поређењу са онима који нису.

Друга студија, која је укључивала људе са менталним поремећајима и без њих, открила је везу између уједа мачака и виших резултата на тестовима који су мерили одређена психолошка искуства. Али они сугеришу да би други патогени као што је Pasteurella multocida – могли бити одговорни за то.

Истраживачи се слажу да су потребна квалитетнија и шира истраживања пре него што се направе било каква чврста тумачења.

„У закључку, наш преглед пружа подршку повезаности између поседовања мачака и поремећаја повезаних са шизофренијом“, пишу аутори.

„Постоји потреба за више висококвалитетних студија, заснованих на великим, репрезентативним узорцима како би се боље разумело држање мачака као љубимца као фактор који може да промени ризик за менталне поремећаје.“

Студија је објављена у часопису Shizophrenia Bulletin.