Никола Коперник, научник који је ставио тачку на мрачни средњи век

У Риму, археолошком парку Колосеума, отворена је изложба омаж Николи Копернику, поводом 550 година од рођења оца модерне астрономије који је покренуо Земљу, а зауставио Сунце. Како потврђују одређени документи, управо је током боравка у Риму Коперник дошао до изузетно значајних сазнања у доказивању хелиоцентричне теорије.

Готово се са прецизношћу може рећи да је мрачни средњи век завршен 1543. године када је објављена књига о револуцији небеских сфера, Николе Коперника. Игром судбине, Коперник је умро исте године.

Велико пољски научник, математичар, лекар, језуита, револуционарном хелиоцентричном теоријом заувек је покренуо Земљу, а зауставио Сунце.

Био је то епохални, гигантски научни корак којим се из антике ушло у модерно доба. Истине ради, Коперник је тврдио да он није творац теорије хелиоцентризма, већ да је први створио целовити систем. Био је то плод вишедеценијског упорног истраживачког рада током разних студија у више европских градова. Посебно место заузима Рим.

„Коперник је у четвртој књизи свог великог дела О кружењу небеских тела описао да је у Риму 1500. у ноћи између 5. и 6. новембра посматрао помрачење Месеца. Не наводи прецизно место, али је готово извесно да је небески феномен гледао са Палатини или Колосеума. Његово откриће, како истиче и назив изложбе, Револуција света, заправо је другачији начин да се види окружење, Универзум. Коперниково дело нам помаже да гледамо у будућност, отварајући нам нове хоризонте“, каже Алфонсина Русо, директорка Археолошког парка Колосеум.

Куриозитет је да је Коперник 1533. своју теорију изнео папи Клементу Седмом, а откриће пољског астронома убрзо је прихваћено у научним круговима, укључујући Кеплера и Галилеја.

Ренесансно тројство – наука, визија и уметност, освојили су друштвени простор, па је уплашени клер предвођен протестантским теолозима започео лов на научнике, да би Коперникова књига 1616. завршила на листи забрањених.

Исувише касно. Већ је била покренута незаустављива научна путања. Свет би био неупоредиво боље, праведније, лепше место за живот када би људи чешће примењивали суштинско прво Коперниково правило: Промени угао гледања. Из друге перспективе често се боље и даље види.