У току је избор репрезентативаца који ће нас представљати на Међународном турниру младих физичара у Будимпешти

Гост Јутарњег програма, Милош Петрашинови, студент четврте године Физичког факултета Универзитета у Београду, био је такмичар и учесник Турнира младих физичара.

„Учествовао сам на два међународна нивоа, 2018. у Пекингу и 2019. у Варшави, када смо се вратили са бронзаном медаљом“, каже Милош.

Ана Кнежевић је завршила основне и мастер студије и запослена је на Физичком факултету као истраживач приправник. Стефан Ђорђевић је пак завршио два факултета и то са оценом 10 – Електоротехнички и Физички факултет.

„Тренуто сам такође на докторским студијама на Физичком факултету и истраживач-приправник запослен на физичком факултету“, додаје Стефан.

Турнир младих физичара се одражавао у Србији од 2016. до 2021. и због пандемије коронавируса је прекинуто са његовом организацијом.

„Ми смо одлучили да ученицима поново пружимо прилику да се такмиче зато што је то најбољи увид у физику као науку. Зато што ученици имају прилику да добију пројекат на ком уз помоћ ментора раде на истраживању теоријског модела. Осмишљавању апаратуре, потврђивању тог теоријског модела експериментима. И на крају да дођу и да дискутују са својим вршњацима и са стручном комисијом о том феномену. И прикажу своје резултате на најбољи могући начин, а то је у виду научне дебате“, објашњава Милош Петрашиновић.

Судећи по ономе што су имали прилике да виде током обиласка средњих школа по Србији, Ана Кнежевић сматра да за ову врсту такмичења постоји велико интересовање ученика.

„Доста ђака је било присутно, желело је да чује шта имамо да кажемо. Делује ми да ће бити доста пријављених за овај турнир, тако да ме то баш радује. Истраживање је стварно нешто прелепо и мислим да треба деца да се баве и треба да иду у том смеру“, додаје Ана.

Тренутно је у току дописно такмичење на ком је ученицима понуђено да одаберу један од 17 задатака, да обраде ту физичку појаву и пошаљу извештај, објашњава Стефан Ђорђевић.

„То могу да ураде до 19. новембра. Након тога, неких 54 најбоља ученика ће бити позвано на припреме које ће се одржавати у Београду на Физичком факултету. Потом у марту следеће године биће одржано прво државно такмичење, а потом и изборно такмичење у априлу. На којем ћемо изабрати тај тим од шест ученика који ће ићи у Будимпешту“, истиче Стефан.

Иначе, ово међународно такмичење физичара постоји 30 година, и на њему учествује 40 земаља.

Милош Петрашиновић који има искуства са ових такмичења наглашава да за некога ко жели да се бави истраживањем, било да је то физика, инжењерство или нека наука која је повезана са истраживањима, такмичење даје много бољи увид у оно чиме ће се бавити када заврше факултет, јер дају прилику да се стекне преко потребно искуство и знање.

„Ето, ја сам се одлучио за физику и ово такмичење ми је дало пре свега способности за рад у тиму. Поред тога дало ми је и пуно искуства везаних за физику, осим тога што сам успео да освојим медаљу, јер то је ученицима најважније. Али осим тога, сва знања која добијаш на разним нивоима овог такмичења не могу да се пореде са знањима која стичеш на регуларном такмичењу“, наглашава Милош.

Ана Кнежевић истиче да будући студенти физике и не слуте колико је физика примењива и чиме све могу да се баве након Физичког факултета.

„Поред истраживања које је онако свеобухватно, они то знање могу да примене у разноразним областима. Ни ја нисам била свесна тога кад сам уписала факултет на шта све то могу да применим, колико је заправо то свеобухватно“, додаје Ана.

Стефан Ђорђевић сматра да би много више требало промовисати физику међу ученицима, посебно што данас влада тако велико интересовање за програмирањем.

„Са завршеним Физичким факултетом не морају да буду, као што генерално влада мишљење, да раде у средњој или основној школи. Могу прво да раде као истраживачи, било на факултету или институту, што наравно треба да воле, да заволе баш физику. Али није ни то једино чиме могу да се баве. На крају крајева, након завршеног Физичког факултета они опет могу да оду у индустрију. Чак имамо и смер који се зове Компјутерска и примењена физика, који баш и служи да студенти оду у индустрију“, напомиње Стефан.

На крају гостовања у Јутарњем програму, Милош Петрашиновић се захвалио Физичком факултету и Институту за физику у Земуну који су подржали овај пројекат и партнери су на овом пројекту.