Захваљујући провидном мишу моћи ћемо поузданије да утврдимо успешност лекова против рака

Лекови против рака се често прво тестирају на мишевима. Научници тврде да би нова метода коју је усавширо професор Ертурк могла да унесе праву револуцију у медицинска истраживања. Ова метода открива много више детаља од свих постојећих техника скенирања. У једној од првих апликација тим научника је открио канцерозне туморе у првим фазама настајања.

Професор Ертурк истиче да је ово важно јер се мора показати да лекови против рака елиминишу туморе код мишева пре него што се тестирају на људима.

„МРИ и ПЕТ скенови показују само велике туморе. Наши показују туморе на једној ћелији, што ови апсолутно не могу".

„Постојећи лекови продужавају живот за неколико година, а онда се рак враћа. То је зато што процес развоја никада није укључивао елиминисање тих ситних тумора, који никада нису били видљиви."

Обично се лабораторијским мишевима убризгавају ћелије рака и скенирају се конвенционалним техника да би се видело како тумор напредује. Затим се подвргавају терапији леком који се испитује и потом се поново скенирају како би се видео ефекат лека.

Метода скенирања професора Ертурка може да се примењује само на мртвим мишевима, да би се добила слика о томе колико је рак напредовао, или потенцијално, да ли је третман био ефикасан. Професор је хемикалијама успео да направе мишеве прозирним након добијања рака и затим их скенирао. Да би се проверила ефикасност лека довољно је скенирати само неколико таквих мишева.

Др Рупал Мистри, менаџерка за информације у Центру за истраживање рака Уједињеног Краљевства, наводи да је ова техника скенирања јединствена и пружа обиље могућности за унапређење знања како наша тела функционишу и шта се дешава када оболимо од рака, на пример.

„Иако ће истраживачи моћи да користе технику само за испитивање тела умрлих мишева, то би нам могло рећи много о томе како се рак развија у раним стадијумима болести. Бити у стању да визуализујемо туморе у контексту целог тела ће такође истраживачима омогућити боље разумевање утицаја различитих лекова и третмана“, додаје докторка.

„Напредак у технологији попут ове је од суштинског значаја за постизање напретка и надамо се да ће довести до нових начина за откривање, лечење и превенцију рака.“

Апликација за рак објављена у часопису Nature Biotechnology, само је једна од стотину, ако не и хиљаду за које се нова техника скенирања може користити за побољшање медицинских студија. То може омогућити истраживачима да виде ствари које никада раније нису могли.

Студије на мишевима су често полазна тачка за учење о процесима у људском телу. Али нова техника се може користити на свим животињама. Такође би се могла користити тако да и људска ткрива и органи постану провидни, мада је мало вероватно да ће се користити да се читаво људско тело учини транспарентним у блиској будућности, јер у овој фази не би било никаквог медицинског напретка који би се могао постићи од тога.

Да би се добио потпуно провидан миш неопходно је уклонити све масне наслагне и пигмента са његовог леша, коришћењем хемијског процеса. На крају миш изгледа као прозирна пластична играчка, која се помало савија. Његови органи и нерви су још увек у њему – али скоро невидљиви.

Професор Ертурк је пре пет година развио процес како би миша учинио провидним, али сада је пронашао начин да дода друге хемикалије познате као антитела како би истакао делове тела за које је заинтересован да проучава под микроскопом. Различита антитела се лепе за различите типове ткива и тако истичу шта год истраживачи желе да погледају.

Осим што је истакао канцерогена подручја, тим професора Ертурка направио је скуп видео записа који омогућавају истраживачима да лете кроз нервни систем, црева или лимфни систем миша.

Скенирање има неколико предности у односу на оно што је сада доступно.

Прво, истраживачи могу да проучавају болест у контексту целог тела, што им даје много боље разумевање утицаја различитих лекова и третмана.

Три-де слике се такође чувају на мрежи, тако да истраживачи који проучавају различите делове животиње или желе да ураде исти експеримент могу да црпу из базе података, уместо да користе друге мишеве. Професор Ертурк верује да би ова техника могла до десет пута да смањи употребу лабораторијских животиња.

Др Нана-Џејн Шипамп, са Института Велкоме Сангер у Кембриџу, узбуђена је због могућности коришћења нове технике скенирања за проучавање развоја ћелија у људском телу. Тренутно она мора да исече ткива на веома танке листове да би их проучавала под микроскопом. Ускоро ће моћи да види детаље у три-деу.

„Имаћемо могућност да идентификујемо нова ткива, ћелије и болести које ће нам заиста помоћи да разумемо развој болести."

Професорка Музлифа Ханифа, са Института Велком Сангер, прави онлајн мапу или атлас сваке ћелије у људском телу. Она каже да ће нова техника скенирања бити корисна за све врсте медицинских истраживања.

„Без сумње, то ће убрзати темпо медицинских истраживања“, наглашава. „Комбиновање ових најсавременијих технологија и израда атласа људских ћелија без сумње ће у потпуности револуционисати медицину.“