Теслин допринос медицини о коме мало знамо

Када се говори о Теслином научном доприносу, углавном се помиње његов допринос електротехници и машинству а мање допринос медицини, који је несумњив. Слободно се може рећи да је Тесла много тога урадио у областима које су примарно биле ван његовог фокуса, наводи Владимир Јеленковић, гостујући у Јутарњем програму.

„О медицини врло мало знамо или говоримо, а Тесла је пуно тога урадио пре свега у електротерапији користећи своје високофреквентне струје и наравно надовезао се на све оно што су урадили велики научници његовог доба или пре њега, као што су били Ампер, Волта, Ерсте Дом и многи други научници који су дали те прве алате“, додаје Јеленковић.

Крајем 19. века стиже Крупсова цев, потом Томсоново откриће електрона или Херцови таласи. Појављује се Рендген са својим открићем рендгенских зрака, а на све то се Тесла надовезује високофреквентним струјама и на врло снажан начин утиче на развој електротерапије.

Тесла је први човек који је показао да високофреквентне струје и високи напони од више милиона волти нису опасни по живот, чак не могу ни да изазову неке озбиљне непријатности. То су чувени експерименти из Колорадо Спрингса о којима се најчешће говори. Он је тај свој патент високофреквентних струја и Теслиног калема регистровао још 1891. године.

„Наравно, то је била његова борба против рата струја, да докаже оно што је Едисон тврдио да наизменична струја служи само за убијање паса или чак и људи. Зато је био велики поборник електричне столице да би доказао колико Тесла није у праву. Међутим, Тесла је управо тиме што је показао да то није опасно отворио једну заиста широку брешу, фронт за развој електротерапије и данас се Тесла сматра једним од кључних родоначелника такозване медицинске дијатермије, дакле једног поступка који се користи у медицини, где се високофреквентне струје користе за загревање органа, околних ткива, зглобова и могу да помогну у лијечењу различитих тегоба“, објашњава Владимир Јеленковић.

Тесла је експериментисао са вакуумским стакленим цевима и приметио је да у одређеним околностима, уз коришћење високофреквентних струја, добија нешто јако чудно. Он је то назвао black light – црна светлост и special radiation. Приметио је и да уз коришћење неких фосфоресцентних и флуоресцентних материјала може добити нешто што је он назвао shadow graphs.

„И у суштини није добио ништа друго него управо те снимке које је много касније добио Рендген. Дакле, чувени су снимци Теслини са његовом шаком, са стопалом, са људском лобањом које је направио управо на тај начин. Тесла је чак и одржао једно врло озбиљно предавање о томе 1892, а тек ће 1895. на свој начин Рендген открити зраке који су назване по њему и чак добити Нобелову награду, прву Нобелову награду за физику“, напомиње гост Јутарњег програма.

Тесла је, у ствари, родоначелник радиологије и свега онога што знамо о рендгенским снимцима. Чак је кад је сазнао за откриће тих зрака направио још својих графика сенки и послао Рендгену који га је са великом знатижељом упитао како је то успео да добије.

„Нажалост, Тесла није добио још једну Нобелову награду у низу коју свакако заслужује, а практично нема никакво признање за то своје откриће. После тога, имао је онај чувени пожар у лабораторији те исте 1895. године, када су изгорели практично сви материјали, инструменти, све оно што је излагао рецимо у чувеној светској изложби у Чикагу 1893. Па и многи снимци које је правио тим својим начином специјалне радијације. Тако да је после тога престао да се бави тиме, али није престао да упозорава на опасност од рендгенских зрака“, додаје Јеленковић.

Сваки радиолог свакога дана изговори Теслино име

Тесла је јединица у међународном систему мера која служи за мерење магнетне индукције, односно јачине флукса. И она се користи управо у нечему што представља највеће домете савремене медицине, дакле коришћење нуклеарне магнетне резонанце у медицинске сврхе, у дијагностици.

Са друге стране, постоје многи уређаји где се користи још један Теслин врло важан патент, а то је даљинско управљање.

Теслин бродић на даљинско управљање је изнедрио област без које ми данас не можемо да замислимо савремени живот – управљање свим могућим геџетима у индустрији, у кућној употреби па све до ровера на Марсу којима се управља са Земље, из контролног центра.

„Наравно да је логично очекивати да тога има и у медицини. Значи имате низ имплантата којима се може бежично комуницирати, даљински управљати. Рецимо, одређивање доза инсулина код дијабетичара или за разне неуропротезе, кориговање рада пејсмејкера, било чега другог. И наравно све до онога што се зове телехирургија“, наглашава наш саговорник.

Изложба која ће наредних месец дана бити отворена у кули на Гардошу графички је уобличио Зоран Јовановић Јас, графички дизајнер. На изложби је приказан низ илустрација и текстова и урађена је у српско-енглеској верзији, с обзиром на то да велики број страних туриста посећује Земун и долази на Гардош, напомиње Владимир Јеленковић.

„Тесла је, осим признања Америчког електротерапеутског друштва, кад је постао почасни члан 1893. за своје заслуге у медицини и посебно електротерапији, добио још једно признање, управо поменуту међународну јединицу, где је уз још 18 значајних научника, као што су Волта, Ампер, Ом, Сиверт и многи други. Дакле, можда не морамо толико да жалимо што није добио неколико заслужених Нобелових награда, јер је на овај начин ушао у храм науке и остао за сва времена неко ко је на врху тог научног Олимпа“, закључује на крају гостовања у Јутарњем програму Владимир Јеленковић, аутор изложбе „Теслин допринос медицини“.