Одржана конференција „Антимикробна резистенција у ветеринарској медицини - тренутно стање и перспективе“

Подизање свести о рационалној употреби антибиотика у хуманој и ветеринарској медицини представља један од најбољих начина борбе против антимикробне резистенције. Услед нерационалне употребе антибиотика, Република Србија се убраја у земље са високом стопом резистенције како у хуманој, тако и у ветеринарској медицини.

Национална референтна лабораторија за ветеринарску медицину одговорна је за спровођење мониторинга бактеријске резистенције. Добијени резултати у Репиблици Србији јасно показују високе нивое резистенције међу изолованим бактеријским сојевима, управо према најчешће коришћеним антибиотицима у ветеринарској медицини.

Ови резултати откривају озбиљан проблем резистенције према критично важним антибиотицима, који се користе у хуманој медицини. Циљ организатора конференције је да кроз предавања еминентних стручњака из наше земље и Европе, намењених ветеринарима у нашој земљи и региону, истакне важност који антимкробна резистенција представља за јавно здравље као једна од десет претњи глобалном јавном здрављу према СЗО.

Смањење ефикасности антибиотика код људи такође може ограничити опције лечења

Kада животиње развију антимикробну резистенцију, антибиотици могу постати мање ефикасни у њиховом лечењу. Ово може довести до продуженог трајања болести, повећаног ризика од компликација, повећане смртности, смањене добробити и продуктивности животиња, али и ограничава могућност за лечење заразних болести.

Значајно је истаћи да се гени резистенције могу пренети са животиња на људе и обрнуто. Изложеност људи резистентним бактеријама може довести до развоја инфекција које је теже лечити конвенционалним антибиотицима.

Смањење ефикасности антибиотика код људи такође може ограничити опције лечења и довести до веће осетљивости на инфекције, продужени боравак у болници, већи ризик од компликација и смртност.

“Kроз интеракцију са животињама свакодневно смо изложени патогенима и генима који директно утичу и на људско здравље“, истакла је проф. др Зорана Kовачевић, руководилац ПРОМИС „ИнфоБомат“ пројеката, који је финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије.

Извештај СЗО из марта 2023. а на основу истраживања објављеног у еминентном научном часопису „Ланцент“, указују на чињеницу да је у 2019. години 1,27 милиона смртних случајева годишње било директно изазвано резистенцијом бактерија на антибиотике, док је близу 5 милиона смртних случајева повезано са овом глобалном претњом јавном здрављу.

Слична ситуација је и у нашем региону, што је један од закључака друге Међународне конференције „Антимикробна резистенција у ветеринарској медицини - тренутно стање и перспективе“.

Употреба антибиотика у ветерини мора се смањити за 50 одсто

Најбитније је истаћи да се до 2030. употреба антибиотика у ветерини мора смањити за 50%, а у хуманој медицини за 60%.

Проблем савременог друштва огледа се у томе што се највећа количина антибиотика користи за животиње намењене управо за исхрану људи. У ову групу животиња спадају живина, говеда и свиње, међутим, они се примењују и у процесу лечења кућних љубимаца.

Последично, те групе животиња су највише погођене резистенцијом. Поред здравственог, забрињава и економски аспект који антимикробна резистенција представља за друштво. Без ефкасних антибиотика и производња хране у свету ће опасти. Тако је Светска банка направила пројекцију да ће се као последица антимикробне резистенције сточарска производња смањити за 11% у земљама у развоју, истиче проф. др Kовачевић. 

Професорка Kовачевић наводи и да резистентност бактерија може значајно утицати и на ланац исхране.

Ове бактерије могу се пронаћи у прехрамбеним производима животињског порекла, као што су месо, млеко и јаја, а кроз ланац исхране се могу пренети и на људе. Kонзумирање хране која садржи резистентне бактерије може довести до колонизације тих бактерија у цревима људи.

На жалост, ово значи и да су резистентне бактерије присутне у дигестивном тракту и могу се преносити на друге људе, што опет може довести до ширења резистентних бактерија кроз популацију.

„Међутим, свако од нас може да допринесе смањењу антимикробне резистенције, пре свега рационалнијом употребом антибиотика, било да је реч о лечењу људи или животиња. Одгајивачи животиња и власници кућних љубимаца антибитике треба да примењују искључиво по препоруци ветеринара“, закључује проф. др Зорана Kовачевић.

Један од закључака конференције је да је у борби против антимикобне резистенције потребан мултисекторски, односно паралелан приступ кроз концепт Једног здравља.

Једино заједничким и удруженим снагама, фокусирајући се на здравље људи, животиња и животну средину, можемо имати успеха у борби против антимикробне резистенције.

Организатори су указали на могућа решења која ветеринари могу имплементирати у свакодневној пракси, било да се баве кућним љубимцима или фармским животињама.

Ту су важност правилне употребе антибиотика и примене водича за рационалну употребу антибитика који су засновани на доказима, спровођење биосигурносних мера, као и примена доступних алтернатива уместо употребе антибиотика.