Да ли ће откривени остаци римског водовода бити измештени да би се направио парк поред Скупштине

Археолошка истраживања у Влајковићевој улици, у парку код Дома Народне скупштине, у завршној су фази. Археолози су за три месеца истраживања открили неколико римских гробница и саркофага из 3. и 4. века у којима је нађено и неколико скелета, али оно што је било највеће откриће је 70 метара дуга цев римског водовода.

Од почетка истраживања пронађено је шеснаест античких гробница, као и остаци керамике, фибула, делови златне огрлице. Шта је посебност пронађених античких некропола објашњава Милорад Игњатовић, археолог Музеја Града.

Знали су, каkо је рекао, да ће наићи на античке гробове јер је тај простор део југоисточне некрополе Београда.

„Специфичност ових шеснаест гробова заправо је то што је већина њих зидана од опеке, ту су и четири саркофага и једна гробница која је изграђена од старих надгробних споменика за које препостављамо да су највероватније из другог и трећег века.“

Сама гробница је с краја трећег и почетка четвртог века. Специфично је и то што је овде реч о луксузном начину сахрањивања, истиче Игњатовић, уз напомену да су у прошлости практично сви ови гробови опљачкани.

„Ово што налазимо су остаци тих гробних прилога којих је очигледно било много у сваком од њих.“

У гробовима су нађени људски скелети, неки имају и прекрштене руке на грудима, што указује на могућност да су у њима сахрањени хришћани.

„Један број гробова нема конструкцију ни од опеке ни од камена“, напомиње Игњатовић, „скелети су оријентисани у правцу исток–запад, руке су им прекрштене на грудима и указују на то да се ради о неким хришћанима којима је начин сахрањивања без ‘прилога’ био редовна пракса. У наредном периоду када се буду скелети научно обрађивали доћи ћемо и до закључака, ко су били, како су се хранили и слично.“

Неочекивани римски водовод?

Пре почетка ископавања рађена су обимна истраживања, али се археолози нису надали римском водоводу и оваквим зиданим гробницама.

„Радили смо геофизичка истраживања и заправо смо ‘промашили’ ове гробове“, подсећа Милорад Игњатовић. „Оно што је нас изненадило су остаци римског водовода. Знало се да ти водоводи у Београду постоје, делове смо налазили на ископавањима, али до сада није нађена ни ова дужина, а ни таква једна конструкција која је служила за пречишћавање воде. У почетку смо мислили да се ради о гробу, а заправо је то била конструкција за пречишћавање воде. Ово није главни водовод, сматрамо да је ово један крак који се одвајао од главног водовода који је ишао ка Калемегдану.“

Када археолози заврше истраживања планирано је да на овом месту буде изграђена подземна гаража. Поставља се питање како сачувати и презентовани јавности ово што је нађено на археолошком локалитету код Скупштине.

„Постоје услови Завода за заштиту споменика културе града Београда који су испоштовани пре него је почела градња“, истиче Игњатовић. „Један од тих услова је било и ово археолошко ископавања, а сви евентални налази који буду треба да повећају споменичку вредност читавог овог комплекса. Сада постоје разне методе да се сачува овај водовод, једна је да се он не помера одавде, односно да се прилагоди изградња гараже овим налазима, друга је вероватнија ствар, да ће се он у деловима изместити и вратити у партерно уређење овог парка.“

Игњатовић каже да би они желели да ту буде први архео-парк, који има много остатака на различитим местима, али то за сада још није сигурно.

Једно је сасвим сигурно: Београд је открио један важан сегмент своје историје на који треба да буде поносан и који треба да прикаже јавности и бројним туристима који га посећују.