Људи из бронзаног доба узимали халуциногене дроге, открива студија

Менорка је први пут била насељена током друге половине трећег миленијума пре нове ере, током касног бакарног/раног бронзаног доба.

Острвљани су изградили велике мегалитне камене споменике познате као навете, тауле и талаиоти. Око 1450. пре нове ере почело је по традицији коришћење природних пећина затворених киклопским зидовима за људске сахране.

Нова студија објављена у научним извештајима часописа, пронашла је директне доказе о употреби дрога на Менорци из бронзаног доба, на основу анализе спроведене на људској коси пронађеној у култној пећини Ес Карит, на Менорци (Балеарска острва).

Истраживачи су пронашли доказе о употреби дроге током одржавања церемонија бронзаног доба.

Анализа праменова људске косе која је пронађена у гробницама на острву Менорка, у Шпанији , указује на то да су древне људске цивилизације користиле халуциногене лекове добијене од биљака.

Истраживачи су открили скополамин, ефедрин и атропин у узорцима косе. Атропин и скополамин се налазе у неким биљкама и могу изазвати делиријум, халуцинације и измењену перцепцију. Ефедрин је стимуланс добијен из одређених врста борова који може повећати узбуђење, будност и физичку активност.

„Још у периоду палеолита људи су знали за биљке које се не користе у исхрани. Добијени резултати указују да су људи из бронзаног доба са Менорке користили неколико биљака које у себи садрже халуциногене, Solanaceae и Ephedra .

„Интересантно је да психоактивне супстанце које су научници представили у студији нису биле коришћене за ублажавање болова, потврђено је на основу популације која је сахрањена у пећини Ескаритик. С обзиром на потенцијалну токсичност алкалоида који се налазе у коси, њихово руковање, употреба и примена тражили су знање које имају шамани, јер су једино они били способни да контролишу нежељене ефекте биљних лекова“, навели су аутори студије.

Научници сугеришу да је присуство ових супстанци могло да буде последица конзумирања неких биљака, као што су мандрагора и бор. Сматра се да су ове биљке које у себи имају опојне дроге, коришћене као део ритуалних церемонија које је изводио шаман.

Претходни докази о праисторијској употреби дрога у Европи заснивали су се на индиректним доказима као што су откривање опијумских алкалоида у посудама из бронзаног доба, проналажење остатака биљака у ритуалним уметничким приказима.

Елиса Гуера-Доче, са Универзитета у Ваљадолиду у Шпанији, и њене колеге прегледали су праменове косе из пећине Ес Карит, старе око 3.600 година . У пећини се налазила комора, чији се простор користио за сахране, пре око 2.800 година. У овој комори су пронађени остаци 210 особа.

Праменови косе само одређених појединаца били су обојени у црвено, стављени у украшене дрвене посуде направљене од животињских рогова и запечаћене у комори која се налазила недалеко од пећине. Праменови косе датирају пре око 3.000 година.