Диносауруси су нестали јер је астероид ударио у Земљу у пролеће

Удар астероида који је направио кратер пречника више од 180 километара код места Чиксулуб на Јукатану, који је окончао владавину диносауруса, једна је од највећих катастрофа у историји Земље, а научници су сада утврдили доба године када се одиграо овај катастрофални догађај.

Нови докази сугеришу да је астероид ударио када је на северној хемисфери било пролеће, а на јужној јесен – и изгледа да је баш због тога утицао на то колико су се различите животињске врсте брзо опоравиле.

Око 76 одсто врста је нестало јер нису успеле да се изборе са разорним климатским променама које су се догодиле након удара астероида пре 66 милиона година. Они који су успели да преживе, као што су бројне врсте птеросауруса, крокодила и корњача, можда су имали среће управо због тога.

„Ово кључно откриће ће помоћи да се открије зашто је већина диносауруса изумрла док су птице и рани сисари успели да избегну изумирање“, каже палеонтолог Мелани Тајн са шведског Универзитета у Упсали.

С обзиром на то да је пролеће тако важан период године за репродукцију и одгајање потомства, астероид није могао да дође у горе време за врсте на северној хемисфери – а истраживачи мисле да је ово можда играло улогу у бржем опоравку који је био примећено код неких врста на јужној хемисфери.

Стручњаци су претраживали делове Северне Дакоте у Сједињеним Државама да би пронашли фосилизиране веслоноске и јесетре које су угинуле кад је астероид ударио у Земљу.

Користећи изузетно моћне рендгенске зраке и софистициране снимке изотопа угљеника на фосилизираним костима риба које су угинуле готово тренутно после удара астероида, успели су да закључе да је било пролеће.

Ови фосили су сакупљени на налазишту касне креде познатом као Танис у Северној Дакоти. Многи од прикупљених узорака су изузетно добро очувани, што истраживачима даје јасан поглед на њихово стање када су нестали.

Резултати нове студије чији резултати су објављени у часопису Природа (Nature) поклапају се са онима објављеним прошле године, који су такође дали доказе да је астероид ударио у време пролећа на северној хемисфери.

Научници који стоје иза те студије такође су радили на локацији Танис, и такође су користили обрасце раста у фосилима риба.

„Раздвајање краткорочних и дугорочних ефеката удара на масовно изумирање, помоћи ће и у откривању ризика од изумирања узрокованих предстојећим глобалним климатским променама“, наводе истраживачи у свом раду.